Zaključci naučnika iz Helsinkija trebalo bi da zabrinu one koji broje kalorije u svakom obroku.
Ako se nezdravo hranite u dvadesetim godinama, to deceniju kasnije može da se ispolji psihičkim problemima.
Nedavno istraživanje naučnika Univerziteta u Helsinkiju pokazalo je da poremećaji u ishrani kod mladih uzrokuju dugoročne negativne posledice po zdravlje.
Primjećeno je da je poremećena ravnoteža u ishrani kod ispitanika uticala na povećanje tjelesne težine, veći obim struka i lošije mentalno zdravlje, a ti negativni efekti su bili prisutni i nakon 10 godina.
– Nepravilna ishrana ne djeluje štetno, s obzirom na to da je toliko rasprostranjena među mladima. Međutim, ona ostavlja dugoročne negativne posledice po zdravlje i mentalno stanje mladih. Čak i ako simptomi ne pokazuju klinički poremećaj ishrane, rano prepoznavanje i lečenje su izuzetno važni – rekla je nutricionista Ula Kerkejnen, učesnica u istraživanju.
Studija je sprovedena nad 4.900 mladih Finaca, koji su u okviru ankete odgovarali na pitanja o navikama u ishrani, težini, zdravlju i psihološkom stanju u 24. godini, i nakon 10 godina, kada su imali 34 godine.
Naučnici su došli do zaključka da je nepravilna ishrana mladih u dvadesetim godinama bila uzročnik lošijeg psihičkog zdravlja među ženama i muškarcima 10 godina kasnije.
– Ovi rezultati pokazuju da je nepravilna ishrana štetna za fizičko i mentalno zdravlje mladih, kako kratkoročno, tako i dugoročno. Da bismo ublažili ova dugoročna negativna dejstva, moramo ranije da prepoznamo ovaj poremećaj – rekla je Ula Kerkejnen.
Ishrana je poremećena kada osoba proizvoljno odlučuje kada je gladna ili sita, bez obzira na to kako se osjeća.
Ishrana, takođe, može da se smatra poremećenom ako osoba precizno planira svaki obrok unapred, računa kalorije i vaga hranu, ako je na strogim dijetama ili isključuje određenu hranu iz svog jelovnika, tvrdeći da to radi iz zdravstvenih ili etičkih razloga, dok je stvarni razlog zapravo gubitak težine.
