Većina lekovitih svojstava luka pripisuje se njegovima antioksidansima i sumpornim jedinjenjima
Osim u gastronomiji, luk je omiljen i u prirodnoj medicini, a njegova lekovitost poznata je svima. Činjenica je da su svojstva luka svestrana i vrlo snažna, zbog čega se može uvrstiti među najzdravije namirnice sveta.
Luk je jedna od najstarijih povrtarskih kultura poznata po specifičnom ljutom ukusu i jakom mirisu. Postoji mnogo vrsta luka, a kod nas je najčešći običan ili crveni luk. Sve vrste luka su lekovite, tako da ne možete pogrešiti ni sa jednom sortom.
Smatra se da potiče iz Azije. Bio je jedna od retkih namirnica koja se nije kvarila tokom zime zbog čega je odmah osvojio značajno mesto u ishrani. Kako se širio drugim kontinentima, postao je nezamenjljiv i u drugim kulturama te izuzetno popularan u medicinskim krugovima gde se koristio za lečenje niza bolesti. Egipćani su smatrali da njegov sferni oblik i koncentrični krugovi predstavljaju večnost. Grci su ga često konzumirali jer su verovali da čisti krv od toksina što je danas potvrđeno mnogim studijama, kao i njegova druga lekovita delovanja.
Sirovi luk sadrži 40 kalorija na 100 grama. Sastoji se od 89 odsto vode, 9 odsto ugljenih hidrata, 1,7 odsto vlakana, te minimalne količine proteina i masti. Najznačajnija vlakna u luku su fruktani koji potpomažu zdravu floru u crevima.
Luk je dobar izvor: dijetalnih vlakana, vitamina C – važnog za imunitet i lepu kožu, vitamina B6 – važnog za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, folne kiseline – esencijalne za stvaranje ćelija, kalijuma – blagotvornog za pritisak i zdravlje srca, mangana – za zdravlje tkiva i kostiju.
Lekovito delovanje luka
Većina lekovitih svojstava luka pripisuje se njegovima antioksidansima i sumpornim jedinjenjima. Mnoga lekovita jedinjenja iz luka deluju u sinergiji, te pomažu da se uravnoteži zdravlje organizma. Među lekovitim svojstvima luka ubrajaju se njegove sledeće odlike: sprečava upalne procese, štiti zdravlje srca i krvnih sudova, smanjuje rizik od degenerativnih bolesti, poboljšava probavu, smanjuje širenje virusa, čisti krv od toksina, čuva od dijabetesa, poboljšava raspoloženje, deluje antibakterijski i antigljivično, poboljšava apsorpciju nutrijenata iz hrane, štiti od raka.
5 najvažnijih lekovitih svojstava luka
1. Čuva zdravlje krvnih sudova
Luk je odlično sredstvo za zaštitu od krvnih ugrušaka jer obiluje jedinjenjima koja deluju antikoagulativno. Koronarnim bolesnicima preporučuje se svakodnevno konzumiranje luka jer njegovi sastojci sprečavaju gomilanje trombocita i ubrzavaju proces razgradnje ugrušaka. Takođe, konzumiranje luka uz masnu hranu pomaže blokiranju štetnih učinaka masti među kojima je i stvaranje krvnih ugrušaka.
Sirovi luk predstavlja najbolji lek za podizanje dobrog HDL holesterola, te je preporučljiv srčanim bolesnicima. Dovoljno je pojesti pola sirovog luka dnevno, jer termički obrađen ne deluje na holesterol. U istraživanjima se HDL holesterol u proseku povisio za 30 odsto, a terapija je bila uspešna kod 70 odsto ispitanika. Sumporna jedinjenja iz luka takođe pomažu smanjivanju visokih triglicerida i opuštanju krvnih sudova. Luk smanjuje rizik od visokog krvnog pritiska, bolesti koronarnih arterija, perifernih vaskularnih bolesti i infarkta.
2. Reguliše šećer i štiti od dijabetesa
Medicina od davnina priznaje delovanje luka u regulaciji šećera, čak i u manjim količinama kada se upotrebljava kao dodatak jelima. Studije su potvrdile da se česta konzumacija luka može povezati s nižim nivoima glukoze u krvi, nezavisno od toga da li je luk kuvan ili sirov. Aktivno delovanje pripisuje se jedinjenjima alil-propil-disulfidu i alicinu koji stimulišu izlučivanje insulina. Luk sadrži mangan i hrom – dva elementa koja su neophodna za pravilno lučenje i delovanje insulina.
3. Značajna je pomoć kod raka
Više od 30 antikancerogenih jedinjenja otkriveno je u luku, poput sulfida, kvercetina i aojena. Smatra se da smanjuju rast tumora i štite od slobodnih radikala. Posebno se preporučuje kod raka jednjaka, želuca, creva i prostate jer se u studijama pokazalo da česta konzumacija luka povezana sa smanjenom stopom ovih tipova raka.
4. Osigurava miran san i dobro raspoloženje
Folna kiselina koju nalazimo u luku može pomoći kod depresije jer prevenira stvaranje homocisteina u telu koji može sprečiti opskrbljivanje mozga nutrijentima. Višak homocisteina ometa proizvodnju serotonina, dopamina i norepinefrina koji osim dobrog raspoloženja, regulišu san i apetit.
5. Jača kosti, kosu i nokte
Osteoporoza je česta kod žena u postmenopauzi, a zdrava dijeta to može sprečiti. Opsežna studija na ženama iznad 50-te godine ustanovila je da je redovna upotreba luka povezana s većom gustinom kostiju. Takođe, istraživanja su pokazala da je kod žena nakon menopauze, koje su svakodnevno jele luk, smanjen rizik od loma kuka. Visoka koncentracija sumpora može doneti korist i vezivnom tkivu jer je sumpor neophodan za formiranje ovog tkiva.
Redovna primena soka od luka na vlasištu ubrzaće rast kose, a svakodnevno trljanje noktiju ojačaće slabe i lomljive nokte. Ekstrakt luka izuzetno je efikasan u smanjivanju ožiljaka, tako da se i nakon operacija za smanjivanje hipertrofičnih i keloidnih ožiljaka preporučuju kreme na bazi njegovog ekstrakta.
