Ne znam zašto sam to radila, ali jesam – po cio dan bih jela zdrave stvari, na posao nosila ručkove i zdrave grickalice i sve radila po pravilima.
Međutim, čim bi došlo vreme za večeru, sav moj trud bi propao jer bih se bacila na najnezdraviju i najmasniju moguću hranu, i to u neograničenim količinama. Kilogrami su se gomilali, a ja sam se kao čudila šta se to dešava. Kada sam shvatila da više nemam izgovora, rešila sam da nešto promenim.
OGRANIČENE PORCIJE
Uglavnom sam se hranila zdravo, ali u ogromnim količninama. Šta god da bih pojela, vraćala sam se u kuhinju po repete. Uz to sam i redovno posle svega toga jela i ostatke od večere svoje dece. Onda sam uvela pravilo da jedem samo ograničene porcije i da ne jedem dečje ostatke. U početku mi je bilo teško jer sam osećala kao da bacam hranu, ali kada sam videla koliko se osećam lakše i koliko se brže krećem, umesto da kao inače posle večere zasednem ispred televizora, shvatila sam da sam donela pravu odluku.
SHVATILA SAM DA SIR NIJE POSEBNA GRUPA NAMIRNICA
Kao vegeterijanac, jela sam strašno mnogo mlečnih proizvoda, na čelu sa sirom. Sir je bio sastojak u svakom mom obroku. Uz to sam često jela pice, makarone sa sirom i slične stvari. Kada sam izbacila mlečne proizvode iz ishrane, ubacila sam mnogo zdravijih namirnica, pa sam tako umesto pice jela povrće uz pirinač, mnogo supa i mnogo salata. Samim tim, unosila sam mnogo više vlakana i osećala manju glad.
POSLE VEČERE JE KRAJ
Kao što sam već rekla, večera mi je bila najveći problem. Čak i kada bih pojela svoja dva tanjira i dečje ostatke, sela bih da se počastim nečim slatkim. Sada sam, pored toga što sam smanjila večere, izbacila industrijske slatkiše i za desert servirala voće. Kad bismo svi ustali od stola, kuhinju sam zatvarala i nisam više dozvoljavala sebi pristup unutra.
