Potrošači u BiH radije bi skuplje platili hranu koja ne sadrži genetski modifikovane organizme nego da uz jeftiniji proizvod dobiju sumnjivi sastav.
Ovo je pokazalo istraživanje koje je nedavno uradila Agencija za bezbednost hrane BiH, u saradnji sa Spoljnotrgovinskom komorom BiH i Nemačkom organizacijom za međunarodnu suradnju (GIZ).
Rezultati istraživanja pokazuju da je 70 odsto ispitanih potrošača u BiH protiv upotrebe genetskog inženjeringa u poljoprivredi i proizvodnji hrane. Oko 90 odsto ispitanika su spremni da plate više za hranu koja nije genetski modifikovana, a većina ljudi veruje da hrana proizvedena u BiH nije genetski modifikovana.
– Istraživanje takođe pokazuje nizak nivo informisanosti i znanja o GMO hrani među građanima BiH, čak i u kategoriji mlađe populacije i studenata – rečeno je na radionici „Značaj i trenutna situacija u vezi sa GMO u BiH“.
Glavni cilj ove manifestacije bio je podizanje svesti javnosti o trenutnoj situaciji o GMO proizvodima u BiH, da predstavi rezultate nedavnog istraživanja o percepciji potrošača. Namera je da se predstavi i promoviše potreba za uvođenjem označavanja genetski nemodifikovane hrane u BiH i značaj označavanja kao mogućnost izbora potrošačima.
Učesnici na radionici su pružili podršku nadležnima u BiH u nameri da uspostavi označavanje genetski nemodifikovanih prehrambenih proizvoda, koje će omogućiti korisnicima da identifikuju genetski nemodifikovane prehrambene proizvode na tržištu.
Naime, u BiH se od prošle godine legalno uvozi hrana za životinje koja sadrži GMO. Uvoz je dozvoljen samo preko granica u FBiH, dok zakon u Srpskoj striktno zabranjuje uvoz ovakvih proizvoda. Međutim, kada GMO hrana uđe na teritoriju BiH, veoma lako se može naći i na teritoriji Srpske.
Prema podacima Agencije za bezbednost hrane, tokom prošle godine i u prva tri meseca ove podnesena su 32 zahteva za stavljanje na tržište genetski modifikovane hrane za životinje. Odobren je uvoz 24 pošiljke, a reč je o genetski modifikovanoj soji, koja se koristi isključivo kao hrane za životinje. Ova hrana mora sadržati deklaraciju o GMO sastojcima.
S druge strane, zabranjen je uvoz hrane za ljude koja sadrži GMO, ali nadležni ne kriju da se ovakva hrana ipak nalazi na našem tržištu, jer nemaju deklaracije o sadržaju genetski modifikovanih organizama.
Soja iz Brazila
Zvanične statistike pokazuju da se godišnje u BiH proizvede oko 7.500 tona soje. S druge strane, tokom godine u BiH stigne čak 85.700 tona ove biljke, vrednosti 75,3 miliona KM.
Zabrinjavajuća je činjenica da je čak 75 odsto uvezene soje poreklom iz Brazila, gde je skoro 90 odsto soje genetski modifikovano.
