Stare stolice, stolovi, kredenci, kreveti i kolevke ukrašeni dekupažom poslednjih godina postali su neizostavani komadi nameštaja u brojnim domovima.
Pored nameštaja, izuzetno su popularni i predmeti poput satova, kutija za nakit, ogledala, poslužavnika i flaša. Ova tehnika u Evropi je popularna decenijama, ali kod nas sad doživljava procvat, pa su mnogi kreativci u dekorisanju predmeta pronašli način da dodatno zarade.
Vanja Bursać Popović navodi da se dekorisanjem nameštaja i drugih predmeta počela baviti iz hobija, a kasnije je ovaj kreativni posao postao i izvor zarade.
– Zarada je, pored uživanja u izradi predmeta, nešto čemu se teži. Ukoliko pratite sve novitete kada je razvijanje tehnika i repromaterijala za rad u pitanju, te radite na svom marketingu putem društvenih mreža i usmeno, onda ste na dobrom putu da, za početak, zaradite bar jednu minimalnu platu – navodi Vanja.
Ističe da je konkurencija velika, a platežna moć mala, ali da još postoje ljudi koji cene ručni rad.
– Ukrašavanje traje od jednog do nekoliko dana, u zavisnosti od vrste predmeta i zahtevnosti procesa. Od toga zavisi i cena, pa tako, na primer, sat košta od 20 do 25 KM, kutija za nakit od 18 do 30 KM, dok je računica za nameštaj: materijal potreban za izradu puta tri, odnosno ako za ormar potrošim 60 KM materijala, njegova cena je 180 KM – pojašnjava ona.
Da se od dekorisanja nameštaja i drugih predmeta može zaraditi slaže se i Maja Savić, koja u Banjaluci vodi veoma posećene radionice dekupaža.
– Zarada zavisi isključivo od afiniteta osobe, volje, želje za učenjem, poznavanja šireg spektra materijala i tehnika, kao i umetničke crte bez koje dekupaž ostaje samo tehnika koju je lako savladati i kao takva slabo prolazi na tržištu. Jednostavno, tada su efekti zarade minimalni i i kratkotrajni, te bez napredovanja potpuno prestaju – kaže Maja Savić.
Po njenim rečima, na konačnu cenu ukrašenog predmeta utiče i materijal, koji može biti više ili manje kvalitetan, ali i vreme, odnosno posvećenost izradi.
– Jedan od problema je što kreativci slabo vrednuju svoj rad iz straha da neće prodati i ostvariti bilo kakvu zaradu. Iz tih razloga, cene restauracije nameštaja od kreativca do kreativca mogu da se razlikuju i po nekoliko stotina KM – kaže ona.
Cene materijala
U knjižarama i specijalizovanim radnjama može se kupiti tzv. dekupaž program, koji podrazumeva predmete spremne za dekorisanje i potreban materijal.
Tacne koštaju od četiri do šest, ramovi za slike od tri do pet, kutije za nakit oko 10 KM. Za kistove je potrebno izdvojiti od jedne do četiri KM, boje su od tri do sedam, dok manja pakovanja lepka u kombinaciji sa lakom koštaju oko osam KM.
Salvete, bez kojih je dekupaž nezamisliv, koštaju oko 0,30 KM po komadu, a za rižin papir je potrebno izdvojiti oko četiri KM.
Poseban detalj
Arhitekta Biljana Novaković kaže da dekupaž predmete nije potrebno uklapati u postojeći enterijer, jer su oni su detalj za sebe i treba da budu posebno izdvojeni u prostoru.
– Treba ih posmatrati kao detalj, nešto što želimo da istaknemo i naglasimo, a ne kao predmete sa kojima opremamo enterijer – smatra Novakovićeva.
