Čajevac je zimzelena, grmolika i endemska ljekovita biljka koja ima jače dejstvo od bilo kojeg antibiotika.
U tradicionalnoj medicini Aboridžina čajevac je izuzetno cenjen zbog eteričnog ulja u igličastim listovima, ali ova bilja se vrlo malo koristi u Evropi.
Aboridžini su čajevac koristili za različite zdravstvene tegobe. U Drugom svetskom ratu svaki australijski vojnik je u torbici za prvu pomoć nosio ulje čajevca, koje ga je štitilo od uboda insekata i opasnih infekcija.
Svi pokušaji da se čajno drvo gaji na drugim meridijanima prvobitno nisu bili uspešni, jer eterično ulje nije bilo ni približnog kvaliteta kao australijsko. Posle su zbog velike potražnje uspeli nekako da ga uzgoje i Evropljani.
Eterično ulje čajevca ima antivirusna, antibakterijska i antigljivična svojstva. Koristi se kod svih oblika infekcija disajnih puteva, infektivne upale creva, urogenitalnih i kožnih infekcija, depresije i opšteg umora. Preventivno štiti kožu kod terapije zračenjem. Naročito je uspešno u uklanjanju gljivica na noktima, bubuljica i akni, kao i kondiloma ili polnih bradavica.
Eliminiše i neugodne mirise, kao i mnoge druge bakterije i mikroorganizme, protiv kojih su antibiotici uglavnom nemoćni.
Prema mišljenju naučnika, čajevac bi mogao da bude uspešan i u borbi protiv melanoma. Ulje čajevca takođe se koristi i u raznim kozmetičkim preparatima, sapunima, losionima, šamponima…
Međutim, treba biti oprezan sa upotrebom čajevca jer u velikim količinama može da prouzrokuje iritaciju kože i sluzokože, naročito kod osoba sklonih alergijama. Da ne bi došlo do neželjenih reakcija, potrebno je pratiti uputstva proizvođača.
