Prekomerno, nesvesno noćno grickanje hrane može da dovede do gojaznosti, a o tome bi posebno trebalo da povedu računa nervozne i tužne osobe, koje su, inače, najviše sklone ponoćnim užinama.
Prekomerno, nesvesno “noćno grickanje” hrane može da dovede do gojaznosti, a o tome bi posebno trebalo da povedu računa nervozne i tužne osobe, koje su, inače, najviše sklone ponoćnim užinama. Na takvo ponašanje podstiče ih njihov iracionalni, nesvesni deo ličnosti, upozorava italijanski psihoterapeut Silvana Dalera.
Sa sličnim problemom suočavaju su i oni koji pate od poremećaja u ishrani poznatog kao “sindrom noćnog prejedanja”. Za ovakve osobe je karakteristično da nemaju apetit pre podne već konzumiraju veće količine hrane u večernjim satima, i često se bude tokom noći zbog snažne potrebe da nešto pojedu. Utehu u frižideru traže i oni koji su pod stresom ili u depresiji. Od sindroma noćnog prejedanja pati oko 1,5 odsto ukupne svetske populacije, od čega je 42 procenta gojaznih i 44 odsto obolelih od depresije.
Ovaj poremećaj se leči psihoterapijom i lekovima, a proces lečenja daje dobre rezultate ukoliko se kombinuje sa promenom ishrane i načina života. To znači da obroci moraju da budu češći i uravnoteženi, bez preskakanja doručka. Uveče je vrlo važno i opuštanje uz dobar film ili knjigu.
