Procjenjuje se da u Srbiji od šećerne bolesti boluje 10 odsto stanovništva, što je više od 600.000 ljudi, a dobrom prevencijom moguće je smanjiti rizik od dobijanja dijabetesa za 58 odsto.
Savetovališta za dijabetes ponovo su vraćena u domove zdravlja i do sada je otvoreno 34 od ukupno 40 planiranih, saopšteno je na skupu “Savetovalište za dijabetes-realnost i potencijal” koji je organizovan u Domu zdravlja Zemun.
Predsednik Republičke stručne komisije za prevenciju i kontrolu šećerne bolesti prof. Nebojša Lalić naglasio je da u Srbiji ne postoji nacionbalni registar te bolesti, da je u toku njegovo formiranje.
On je dodao da se bolest obično slučajno otkrije, jer “šećerna bolest ne boli”, te da su savetovališta od velikog značaja kako za obolele pacijente, tako i za osobe u riziku (imaju u porodici obolele od dijabetesa, gojazni su).
“Savetovališta su značajan i za državu, jer se dijagnostika i lečenje bolesti obavljaju na primarnom nivou- domovima zdravlja. Takođe, na vreme se prepoznaju komplikacije i rasterećuju se klinike”, rekao je Lalić.
Zakasnela dijagnoza i loše kontrolisan šećer ukrvi uzrokuje ozbiljne komplikacije – slepilo, problemi sa krvnim sudovima, bubrezima, amputacije, pa je lečenje posledica mnogo teže za obolelog, dok je istovremeno i značajno skuplje za zdravstveni sistem Srbije.
Uloga savetovališta za dijabetes je značajna u prevenciji, ranom otkrivanju, dobroj kontroli i sprečavanju razvoja komplikacija te hronične bolesti. U savetovalištima pacijenti mogu da dobiju sve informacije o bolesti i terapiji, kao i pravovremenu negu i savete.
Potpredsednica Dijabetološkog saveza Srbije Stela Prgomelja naglasila je da kroz savetovališta oboleli imaju mogućnost da saznaju više o svim mogućnostima dobre kontrole dijabetesa.
“Samokontrola je osnova i u tom smislu nam je potrebno više tračica za merenje šećera u krvi, kao i savremnena terapija”, rekla je Prgomelja i dodala da mnogi pacijenti ne znaju da je kašika kašika brašna za dijabetičare isto što i kašika šećera, te se dešava da izbegavaju slatkiše, ali da testenine i hleb jedsu u velikim količinama.
Ona je objasnila da se savetovalištem za dijabetes preveniraju i druge hronične bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti, a kako u Srebiji nema dovoljan broj pedijatrijskih endokrinologa ona predlaže da se u rad savetovališta više uključe deca i mladi.
