Pa, ako uspjevate da u dugoj monogamnoj vezi ne upadnete u kliše zajedničkog života, zadržite svoju dinamiku i zapravo se zabavljate sa partnerom (viđate se par puta nedeljno, vikend provodite zajedno, ali ne svaki, idete zajedno na odmor, ali poslije toga idete i sa svojim prijateljicama na odmor) onda ćete se u svojoj dugoj monogamnoj vezi osjećati prilično singl.
I ako je to ona mera slobode, koju najviše cenite, budite svesni da imate ono što hoćete, model veze koji vam najviše odgovara i u kome ne morate da pravite mnogo prinudnih kompromisa. Ako je seks dobar, odolećete povremenim izazovima, čak i kad baš niste blagonaklono raspoloženi prema partneru. Ali ako je ovakva veza nametnuti kompromis, ako zaista želite svu onu bračnu bliskost i svakodnevicu, za vas će singl deo u vezi biti prava kazna. Da ste stvarno singl, imali biste šansu da nađete nekog ko bi se sa vama prepleo, spojio i povezao onako kako želite, a ovako ste samo delimično singl i ne vidite prednosti ove pozicije.
Ali, ako ne volite svoju samoću i privatnost više od svega, svakako biste sa singl statusom bili očajni i uplašeni i gledali da brže bolje uletite u neku vezu, pa makar i polovičnu i neispunjavajuću. Ipak, ovo je samo varijacija na jedan oblik veze – sa sobom i partnerom. Da razmotrimo i ono kad ste stvarno sto posto singl, već duže vreme i kad ste sto posto u monogamnoj vezi, već duže vreme.
Šta je duže vreme? Za period od dve, tri godine, reći ćemo – već neko vreme. Sve preko tri godine je već duže vreme, a preko šest, sedam izgleda nam kao pola života. Sto godina samoće, sto godina monogamije – te duge godine u jednom istom statusu su kao pseće – računaju se višestruko.
Dakle, kad smo već neko vreme sami, razmišljaćemo o tome da je vreme da promenimo status i da možda odustanemo od nekih standarda, da prihvatimo ono što se nudi i da okusimo vezu, makar na neko vreme. Pitanje seksa je goruće – pristaćemo na nekog sa kim se makar u krevetu slažemo, samo da ne moramo više da se cimamo i odlučujemo da li ćemo spavati sa nepoznatim muškarcima koji nude samo seks. Želećemo monogamiju, makar na neko vreme, makar sa delimično (seksualno) adekvatnim partnerom.
Kad smo neko vreme u monogamnoj vezi, razmišljaćemo o tome da li je vreme da promenimo status i levelujemo u vanbračnu zajednicu, odnosno, neki oblik zajedničkog života. A ako nije vreme sada, da li će to vreme uopšte doći? Da li gubimo vreme sa partnerom sa kojim nikada nećemo ostvariti veći stepen zajedništva i da li imamo vremena za gubljenje? Možda izračunamo da možemo dati sebi u toj vezi još par godina. A onda će biti vreme za ozbiljnu promenu statusa, ovako ili onako.
Duže vreme provedeno u samoći, menja našu percepciju veze. Prošli smo kroz razne faze potrage, strahova, očajanja, usamljenosti i osnažili smo se. Shvatili da nam stvarno niko i ne treba da bismo bili ispunjeni i zadovoljni svojim životom. Pitanje seksa prestaje da bude pitanje potrebe, odlično preživljavamo i bez njega, jer smo već utvrdili da ne možemo da spustimo kriterijume i odreknemo se svojih standarda samo da bismo imali seks. Ne želimo da koristimo muškarca kao vibrator, ali zato možemo da koristimo vibrator.
Duže vreme u monogamnoj vezi izbacuje na površinu svoje prioritete – gde smo posle toliko vremena, šta smo postigli zajedno i kuda idemo? Gde je brak, deca, kuća, auto, stabilnost i napredak u životu? Nije valjda da se još uvek zabavljate? Ušemili ste se baš kao i da ste u braku, ali ništa od tih ozbiljnih životnih postignuća. Vreme je za promenu. A prvo što će vam pasti na pamet da menjate, jeste seksualni doživljaj. Ako prevaziđete iskušenja duže veze i ostanete zajedno, ulazite u sledeću fazu. A pre nego što priznate sebi da vam je to to do kraja života, možda ćete se ipak rastati, raskinuti, razvesti. Ljudi smatraju da imaju prava da posle pola života u vezi, ostatak provedu neuznemiravani ustaljenim zahtevima zajedništva.
Sami posle pola života? Prihvatili ste svoju samoću, naučili da u njoj uživate, ne možete više ni da zamislite da vam se neko pojavi i poremeti vaš način života. Ali ako vam se desi ljubav, što da ne? Pa, imate vremena do kraja života da ga provedete u najboljem društvu, sami sa sobom i da ipak možda sve promenite u trenutku. Rasteretili ste se straha i očekivanja, ne nadate se ničemu, ali ste uvek spremni na sve.
