Makronutrijenti su ugljohidrati, proteini i masti. Većina namirnica sadrži dva ili čak sva tri različita makronutrijenta
Na primer piletina je protein, iako sadrži i masnoće, dok se krompir smatra ugljenim hidratom uprkos tome što sadrži i manji udeo proteina. Ideja dijete koju danas predstavljamo je da se osoba usresredi na unos makronutrijenata, a ne na brojanje kalorija.
Šta znači brojanje makronutrijenata?
Gubitak težine zavisi o unosu i potrošnji kalorija. Staro pravilo za mršavljenje glasi – moraš potrošiti više kalorija nego što ih unosiš. Ali to je staro pravilo i već znaš da svaka kalorija nije ista. Kriška belog hleba može imati čak manje kalorija od kriške celovitog hleba, ali budući da celoviti hleb sadrži vlakna koja su zaslužna za dobru probavu i osećaj sitosti, takav je daleko bolji izbor za gubitak težine.
– Sastav i količina različitih makronutrijenata određuje i stabilnost šećera u krvi, koji diktira osećaj gladi i umora. Stabilan nivo šećera u krvi i nivo energije može ti pomoći da izbegneš poriv da pojedeš brzu hranu ili da se prejedaš. Takođe i određeni izbor makronutrijenata može ti pomoći da imaš duži osećaj sitosti i tako uneseš manje kalorija – kaže nutricionistkinja Emi Gudson.
Niko ne tvrdi da na kalorije ne treba paziti, ali…
O kalorijama, odnosno energetskoj vrednosti svakako treba voditi računa, no naše telo nije samo kalorimetrijska bomba, sastav koji samo unosili troši energiju, već znatno zahtevniji i složen biohemijski sastav. Važnije je obratiti pažnju na kvalitet i kombinaciju namirnica, nego samo strahovati od (kilo)kalorijskog unosa. Kad poznajemo nutritivnu vrednost obroka ili namirnica, imaćemo dojam i o njihovoj energetskoj vrednosti. Kvalitet u prehrani bitnija je od kvantiteta, ne umanjujući važnost i unesene količine određenih namirnica i obima obroka. Bitan je nutritivan sastav namirnice, ali i promer i kombinacija istih u pojedinom obroku. Time je regulisan celokupan metabolički sklop organizma, hormonski sastav te time i uspešnost mršavljenja, tvrde nutricionisti.
Koji je najbolji promer makronutrijenata za gubitak težine?
To zavisi o dobi, veličini i nivou aktivnosti. “Oni koji su aktivni trebaju drugačiju količinu ugljenih hidrata i belančevina nego neko ko sedi”, kaže Gudson. No, opšte preporuke su: Ako vežbaš sat ili manje dnevno: 30% proteina, 30% masti, 40% ugljenih hidrata Ako vežbaš jedan do dva sata dnevno: 30% proteina, 25% masti, 45% ugljenih hidrata. Ako vežbaš više od dva sata dnevno: treba se posavetovati s nutricionistom.
Koji je najlakši način za brojanje makronutrijenata?
Sada kad znaš koliko bi čega trebala unositi treba pratiti tri osnovna koraka: Otkrij svoje kalorijske potrebe – ne zaboravi da nutritivne potrebe ovise o tvojoj dobi, visini, nivou aktivnosti i rezultatima koje želiš postići.
