Trgovine na veliko i malo čine čak trećinu ukupno registrovanih poslovnih subjekata u Srpskoj, što svedoči o nepovoljnoj privrednoj i ekonomskoj situaciji u Republici.
U 2015. godini u Srpskoj je bilo registrovano ukupno 29.140 preduzeća, od čega 8.588 u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, dok ih je u prerađivačkoj industriji duplo manje – 3.941 firma. Bruto domaći proizvod RS u 2015. godini iznosio je 9,15 milijardi KM, a trgovina na veliko i malo činila je 1,04 milijardi KM.
U strukturi bruto dodate vrednosti u RS najveće učešće od 11,4 odsto ima trgovina, a slede oblasti jave uprave od 9,9 odsto, prerađivačka industrija sa 9,7 odsto, te poljoprivreda sa 9,3 odsto.
Ono što bi trebalo da zabrine svaku Vladu, pa i Vladu RS, upozorava ekonomista Zoran Pavlović jeste struktura BDP-a, koja se u posljednjih pet godina nije bitno promenila.
– Poljoprivreda je nešto preko deset odsto, industrija ispod deset odsto, a trgovina čini čak i do 15 odsto. U suštini, neki prirodni ekonomski proces koji zahteva da dominantna bude prvo proizvodnja, zatim usluge, pa onda tercijarna delatnost, kod nas je potpuno poremećen. Zbog toga nam se dešava da kada pogledamo učešće u broju zaposlenih i u doprinosu BDP-a, trgovina dobije značajno mesto, što je potpuno nakaradno- ističe Pavlović.
Ovakav scenario, dodaje on, nije moguć u zemljama sa jakom privrednom proizvodnom strukturom, posebno izvozom, za razliku od RS i BiH.
– U BiH imamo značajan priliv gotovog novca od gastarbajtera i familija koje su u inostranstvu i pare šalju u BiH, tako da se privredna struktura potpuno pomenila u odnosu na ono što ekonomska nauka zagovara da svaka zemlja treba da ima da bi bila samoodrživa – pojašnjava Pavlović.
Činjenica da je skoro svaki treći privredni subjekt u Srpskoj trgovina govori da imamo nisku stopu privrednog rasta, a što doprinosi i velikoj stopi nezaposlenosti, ističe Božana Radošević, stručni saradnik za ekonomska pitanja u Savezu sindikata RS. S obzirom da je RS malo tržište, dodaje ona, ta roba uglavnom je iz uvoza.
– To što imamo tako mnogo trgovina pokazuje da vlasnici žele brzo doći do zarade, mala su ulaganja, ali dugoročno posmatrano, otvaranje trgovina ne doprinosi sigurnom radnom mestu, odnosno smanjenju nezaposlenosti- poručuje ona.
I za radnike to stvara nesigurnost.
– Imamo ih na birou u velikom broju, a kada dođu kod poslodavca bivaju ucenjeni za male pare, za iznos niži od najniže plate, koja ne bi smela biti manja od 390 KM. Poruka je: ako ne želiš, ima ko hoće da radi za 200, 250 KM- naglašava ona. Prosečna neto plata u ovoj oblasti, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, već pet godina se ne menja i iznosi 600 KM.
Međutim, trgovci tvrde da ni kod njih situacija nije bajna, kupovna moć stanovništva je mala, te se svakodnevno zatvara veliki broj radnji.
– Svaki dan ih je sve manje, ali i dalje pošto ima na hiljade trgovina u RS predstavljaju značaj deo u privrednoj skali, ako se uopšte možemo nazvati privredom– ističe Bogdan Marjanović, predsednik Asocijacije samostalnih trgovina regije Banjaluka.
On dodaje da ni zarada nije na velikom nivou, kao i da se male trgovine bore za opstanak u konkurenciji sa velikim tržnim centrima, mada imaju brojne prednosti.
– Veliki trgovački centri dužni su dobavljačima, dok male trgovine dobavljačima sve izmiruje do 15. u mesecu, za prethodni mesec. Takođe, u malim trgovinama domaća proizvodnja čini 80 odsto, primat držimo u kvalitetu voća i povrća koje se nabavlja svaki dan, za razliku od marketa koji ga nabavljaju na veće količine – smatra Marjanović.
Iako su cene u marketima mnogo niže, građani, kažu, da su i dalje verni lokalnim dućanima, jer tamo mogu pazariti “na crtu”.
Menjati ambijent
U Savezu sindikata smatraju da bi zakonodavna vlast kroz drugačiju poresku politiku trebala uticati na domaće i strane investitore da se, umesto u sektor trgovine, pre opredele da investiraju u proizvodnju.
– Trebalo bi stvarati takav ambijent da se, kroz poreske olakšice koje se daju privrednim subjektima prilikom otvaranja firmi i druga zakonska rešenja, stimulišu ulaganja i otvaranja novih privrednih subjekata koja se bave proizvodnjom, a ne samo trgovina- rekla je Božana Radošević.
