Gluten, mlečni proizvodi, masnoće… Postaje sve teže održavati korak sa “najvećim neprijateljima zdravlja”. Nedavno su se grupi nepoželjnih namirnica pridružili i krompir, paradajz i paprike.
Lektini su vrste proteina koji omogućavaju molekulima da se ’lepe’ jedni uz druge, a pretraga u vezi sa ovim pojmom na Guglu ne jenjava od prošlog leta, kada je u jednom novinskom članku navedeno da lektin uzrokuje povećanje telesne mase i upalu digestivnog trakta, piše Independent.
Integralne žitarice, pasulj, legumi, orašasti plodovi, paradajz, krompir, paprike i jaja samo su neke od namirnica koje sadrže lektin i koje su odmah proglašene nepoželjnim.
Međutim, to znači da onima koji odluče da praktikuju dijetu bez lektina i ne ostaje baš mnogo izbora, i da njihova ishrana prestaje da bude raznovrsna.
Megan Rosi, portparokla Britanskog udruženja dijetetičara, objašnjava da samo povišeni unos lektina može da prouzrokuje zdravstvene smetnje, ali da to važi samo u teoriji, s obzirom na to da je u praksi vrlo teško preterati sa tom supstancom: pasulj prebranac, na primer, sadrži samo 1 odsto količine lektina koju je imao u sirovom stanju.
“Dok god se hrana prirema na propisan način, ‘predoziranje’ lektinom je nemoguće”, kaže Rosi.
Debata o lektinu završila se na sličan način kao rasprava u vezi sa glutenom – osobe kod kojih lektin ne uzrokuju zdravstvene smetnje mogu neadekvatnom dijetom da ugroze svoje zdravlje.
“Ljudi bi trebalo da znaju da ne postoji takva stvar kao što je savršena namirnica. U skladu sa time, svaki put kada ukinete neku važnu grupu namirnica, vi nanosite štetu svom organizmu jer ne unosite dovoljno nutrijenata”, upozorava Rosi.
Ipak, iako savršene namirnice ne postoje, to ne važi kada je reč o dijetama, smatra nutricionistkinja, koja je zagovornik mediteranskog načina ishrane.
“Mediteranska dijeta uključuje velike količine svežeg povrća, voća, integralne žitarice, koštunjavo voće, semenje i ekstra devičansko masinovo ulje – sve što se smatra ‘zlatnim standardom’ kada je reč o dijetama”, objašnjava Rosi.
“Rezultati opservacionih studija u kojima je učestvovalo 4 miliona ljudi pokazali su da mediteranska ishrana smanjuje rizik od prevremene smrti za čak 8 odsto, i da za 10 procenata smanjuje rizik od nastanka srčanih bolesti. A uključuje veliki broj namirnica koje sadrže lektin”, zaključila je naučnica.
