U prošlosti za prvog komšiju se verovalo da vam je bliži nego rod rođeni. U nedaćama, kad zafali šećera, sveće tokom restrikcija struje ili jutarnje kafe u društvu, čovek pređe nekoliko koraka do najbližih suseda. Savremeno doba polako briše ovu tradiciju koja se vekovima poštovala.
Džinovski soliteri i brz način života uslovili su da se stanari u zgradi međusobno ne poznaju. A svaki kontakt se završava na učtivom “dobar dan” u liftu ili na ulazu. Bliže upoznavanje najčešće sledi kada se u zgradu useli takozvani komšija iz pakla, poznatiji kao parti manijak. Komšiluk se tada okuplja, jer je poznato da je nevolja najjači faktor zbližavanja.
Ko brat rođeni
Blagosloveni su oni koji žive vrata do vrata sa idealnim susedom. Oni su biseri u moru. Osim što su po prirodi veseli i druželjubivi, uvek su tu da pomognu, nahrane ljubimca ili jednostavno popričaju uz kafu. Ubrzo vam se uvlače pod kožu i postaju kao član porodice. Prepoznaju se po ekstra ključu koji nose na privesku, jer su zaradili puno poverenje najbližih komšija.
Na savetu stanara se raspredaju priče i predlozi na koji način mogu da suspregnu lude žurke koje traju do sitnih sati, jer se parti manijak ne boji policije. Osim što ljudi dobijaju ličnu diskoteku i di-džeja u zgradi, hodnici im postaju defile doteranih devojaka koje se ujutru iskradaju najčešće posramljene. Nije retkost da pored stepeništa osvane dokaz ludog lumperaja u vidu povraćke ili prezervativa, koji se bacaju kroz prozor pa vise kao ukrasi sa drveta ispred ulaza.
Krici u ponoć
Bračni par su susedi koji su jako učtivi kada se sretnu u ulazu. Prva pomisao na njih je idealna veza dvoje ljudi kojima cvetaju ruže. Ove komšije se tokom noći postaju košmar svih stanara. Imaju opsesiju da se raspravljaju kada sat otkuca ponoć. Tada u njihovom domu isplivaju svi kosturi koji su se tih dana nagomilali pod tepihom. Vrište, psuju a ponekad svađa kulminira, pa se gađaju nameštajem. Tirada se završava neutešnim plakanjem žene. Dok se čitava zgrada tokom ovih okršaja upoznaje sa problemima supružnika, većina pomisli da bi možda bilo ispravno da se pozove policija kao ispomoć. Međutim, kako svane sunce, tako se i ove nemani umiruju, pa sutradan idu ruku pod ruku kao da se pod okriljem mraka ništa nije desilo.
Zgrada nije zgrada ako nema uhodu poznatiju u narodu kao snajper baba. Zna sve o svakom stanaru, ali i slučajnom prolazniku koji je ikad kročio u hodnik. Nepogrešivi instinkt detektiva koristi uglavnom za dobre stvari. Ukoliko se dogodi provala ili neka nedaća, policiji daje opsežne informacije tako da je kamera na ulazu bespotrebna investicija. Ako ima specijalni “gen”, može da evoluira u abronošu.
Osim što zna krvnu sliku komšije i čitave njegove porodice, obaveštena i o količini novca u njegovom novčaniku. Identifikuje se po ekstremnoj ljubaznosti koju prosipa svim žiteljima zgrade, vrebajući ko će je pozvati na kafu. Kad se opskrbi potrebnim abrovima pikira novu žrtvu za prenošenje tračeva. Popularna vrsta su i komšije sveznalice.
Najčešće dobijaju titulu predsednika kućnog saveta, jer jedini žele da preuzmu tu ulogu ili je svojim znanjem zavređuju. Ako se pokvari lift ili svetlo u suterenu, u pomoć hitaju poput Supermena. Na “mesto nesreće” pristižu pre majstora i ne pomeraju se, dajući savete i instrukcije sve dok “opasnost” ne prođe.
Mrgudu sve smeta
Još jedna nepoželjna vrsta koja mora da postoji u svakoj zgradi je poznatija kao mrgud. Ovaj komšija izbegava svaki kontak, najčešće se ni ne javi na stepeništu ili ako to uradi promrmlja pozdrav kroz zube. Žali se na buku, smeh dece, miris hrane iz susednih stanova, zimi na prljavštinu od obuće u ulazu i izgled poštanskih sandučića. Najpozivaniji broj sa njegovog telefona je policija koja unapred zna ko zove i na šta će se požaliti.
