U Ginisovoj knjizi rekorda piše da je u Montani 1887. godine pala pahulja široka 40 cm, a debela 20
Da li ste se ikada zapitali u kom gradu pada najviše snega? Gde je zimi najhladnije? Ko zbog niskih temperatura beži u Meksiko?Zašto Napoleon nije voleo mraz? Dobro se utoplite i nastavite da čitate.
Najhladnije godišnje doba krije mnoge tajne poput one da su po njemu u anglosaksonskoj kulturi brojane godine, pa je dete, na primer, bilo dve zime staro. A u Britanskoj Kolumbiji, čak i danas, pripadnici indijanskog plemena Kvakiutl na početku zime menjaju imena u ona svojih predaka jer smatraju da će ih to zaštititi od duhova pokojnika koji se, veruju, vraćaju u ovom periodu godine.
I ne plaše se samo Indijanci zime. Neki ljudi pate od hionofobije – straha od snega, posebno od zarobljenosti u istom. A uplašili su se i vojnici u utvrđenju Fort Keog u Montani te davne 1887. godine, 28. januara kada je s neba pala pahulja široka 40 santimetara, a debela 20. Deluje nemoguće, ali reč je o najvećoj zabeleženoj pahulji na svetu prema Ginisivoj knjizi rekorda.
Padao je, ipak, sneg i tamo gde ga ne zamišljate – od Sahare do Havaja. Pre šest godina, zbog neuobičajeno hladnog fronta sa Antarktika, stigao je i do jednog od najsuvljih područja na svetu, pustinje Atakama u Čileu. Ali, sve je to “smejurija” za Amori u severnom Japanu koji, sa prosečnih osam metara snega svake godine, nosi titulu najsnežnijeg grada na planeti.
A kada u urbanim područjima padne neuobičajeno mnogo pahulja, čelnici gradova se hvataju za glavu jer količina snežnog pokrivača premašuje mogućnost grada da se sa njim izbori. Tada se sneg obično odvozi na udaljena parkirališta i druge široke, otvorene prostore da “čeka” lepše vreme. Tokom neuobičajeno snežnih sezona, gradovi su bili prinuđeni da ga odlažu i u okean, što je izazvalo kritike zaštitnika životne sredine. Neki gradovi odlučili su da nabave mašine koje pomoću vrele vode tope 30 do 50 tona snega po satu. Ali, ne samo da je ovo rešenje skupo jer jedna mašina košta oko 200.000 dolara, već i ugrožava ekologiju, zato što se potroši čak 230 l nafte za 60 minuta.
Rusija ima više problema sa mrazom. Za neslavni rekord najhladnije zemlje na svetu zaslužan je Sibir u kom se 1974. godine temperatura spustila na -71 stepeni Celzijusa. Nadaleko poznate ruske zime toliko su ekstremne da služe i kao odbrana od rata. Pa tako, car Aleksandar I nije želeo da uđe u mirovne pregovore sa Napoleonom, nego je pustio da zima uradi svoje i otera francuske osvajače. Među prvih pet najhladnijih zemalja sveta su i Kanada, Mongolija, Finska i Island. One, ipak, imaju tropsku temperaturu ako se uporede sa Antarktikom gde je na stanici Vostok 1983. godine izmereno -89 stepena Celzijusa što je najniža ikad zabeležena temperatura.
A ako danas uhvatite sebe kako kažete da je vreme ludo, treba da znate da je 10. januar 1911. godine u Južnoj Dakoti osvanuo sa prijatnih 12 stepeni Celzijusa, da bi u roku od samo 15 minuta, temperatura pala na -13 stepeni. Reč je o najbržem temperaturnom padu u istoriji.
Takve šokove ne doživljava jedan insekt na Novom Zelandu, koji se potpuno zamrzne kada temperature padnu da bi se, kad otopli, odledio i nastavio sa svojim aktivnostima kao da ništa nije bilo. Njegov kolega iz Severne Amerike, kraljevski leptir leti u Meksiko i tako postaje jedini insekt koji svake godine migrira u topliju klimu udaljenu 4.000 kilometara.
I na kraju, nauka je potvrdila ono što svi dobro znamo iz prakse: Sneško Belić se najbolje pravi od vlažnog snega. Idealni odnos snega i vode je 5:1, izračunali su naučnici. A najvišeg su napravili stanovnici Betela u američkoj državi Mejn u februaru 1999. godine. Bio je to impresivni Sneško visok čak 35 metara.
