Da se rad i upornost uvek isplate potvrđuje priča zabeležena u bugojanskom naselju Čipuljić, na imanju uspešnog stočara i poljoprivrednika Mirzeta Kestena.
Kao izbeglica iz Šipova bukvalno je, kaže, s kesom u ruci došao u Bugojno ratne ’93., od kada se puno toga, priznaje, promenilo u njegovom životu.
Danas je vlasnik više od dvadeset grla stoke, a poslednjih godina uspešno se bavi prodajom mleka i uzgojem silaže na, uglavnom, iznajmljenim zemljišnim parcelama.
– Kada je rat završio, kao i svi mladi ljudi, počeo sam tražiti posao. Najpre sam bio vozač u jednom privatnom preduzeću, u kojem sam proveo pet-šest godina – priseća se Mirzet.
Nakon toga se, dodaje, počeo baviti stočarstvom. Prvo je imao ovce da bi, nešto kasnije, počeo nabavljati krave, među kojima je danas osam muznih.
– U međuvremenu, kupio sam ovde kuću, još jedan plac, zemljište u delu Milanovića. Naravno, sagradili smo štalu i prateće objekte, koji su nam bili potrebni – naglasio je.
Kaže da je, sve što ima, stekao „sa svojih deset prstiju“, skupa sa suprugom koja mu pomaže u poslovima, na koje su već odavno navikli svi ukućani.
– Kada god zatreba, u pomoć priskoče sin i kćerka. Stalnim mušterijama dnevno prodamo oko šezdeset litara mleka, a ostatak preuzme gornjovakufska mlekara Agrocentar – kaže ovaj poljoprivrednik.
Otkup je, dodaje, redovan, ali bi zadovoljstvo bilo još veće, kada bi i naplata bila bolja.
Ipak, Mirzet se ne žali već se, u dogovoru s ostalim članovima porodice, odlučio na skoro proširenje proizvodnje.
– Stvaramo preduslove za to. Najvažnije je da nikome ne dugujemo ništa, i mislim da smo, kada podvučemo crtu, kao porodica uspeli – kaže Mirzet.
Poručuje, na kraju, kako bi svaki čovek trebao voleti posao kojim se bavi i da je „rad, rad i samo rad“ parola s kojom počinje i završava svaki dan u njegovoj kući.
– Kada se trudite i jako želite to što hoćete, onda vam se želja i ostvari. Najgore je ne raditi ništa – poručuje ovaj vredni Bugojanac.
