Kratka priča koja će puno značiti vama, a još više vašoj djeci!
Išao jednom stari mudrac putem, posmatrao prirodu i uživao u jarkim prolećnim bojama. Najednom ugleda muškarca koji je nosio na leđima neki težak tovar. Videlo se kako mu pod teretom podrhtavaju noge.
“Zašto sam sebe osuđuješ na tako težak rad i stradanje”, pitao je starac.
“Mučim se da bi moja deca i unuci bili srećni”, odgovori onaj nesrećnik.
“Moj pradeda je sebe osudio na težak život i rad za dobro mog dede, deda za dobro mog oca, otac zbog mene, a ja ću se pomučiti zbog sreće svoje dece.”
“Da li je neko u vašoj porodici bio srećan”, zapitao je mudri sabesednik.
“Do sada nije, ali računam da će moja deca i unuci biti srećni”, uzviknuo je sanjalački muškarac.
“Nažalost, nepismen čovek ne može naučiti da čita, kao što krtica ne odgaja orla”, uzdahnuo je stari mudrac.
“Najpre moraš naučiti da ti sam budeš srećan, i tek onda ćeš moći svoju decu naučiti da budu srećna. To će im biti najdragoceniji poklon od tebe.”
