Kada bi građanin sa prosečnim primanjima u Republici Srpskoj odvajao svaki mesec 10 odsto od primanja mogao bi za godinu dana da uštedi za letovanje za dvoje.
To znači da je svakog meseca potrebno u kasicu prasicu ili na štednju ostavljati 83 marke, odnosno svakog dana nešto manje od tri marke. Tako se za godinu dana može uštedeti gotovo 1.000 maraka (oko 500 evra).
Razna istraživanja su pokazala da je moguće mesečno odvajati „sa strane“ 10 odsto primanja, a da takva odluka zavisi od svakog pojedinca. Drugim rečima, potrebno je napraviti plan za kućne rashode ili prioritete. Ova istraživanja uglavnom su rađena na uzorku razvijenijih ekonomija, pa se postavlja pitanje da li je to moguće primeniti kod nas.
Utvrditi plan
Ekonomisti smatraju da jeste moguće pod uslovom da se racionalno troši zarađeni novac i da zaista postoji plan za štednju. To je moguće ako, recimo, manje koristimo automobil, a više javni prevoz, ako manje ostavljamo novca u kafani, ili ako pušači prestanu da puše ili pokušaju da smanje razmere tog poroka. Uštede su moguće i u potrošnji električne energije i slično.
Ova računica dobija dodatno na značaju ako se uzme u obzir da, po poslednjim statističkim podacima, godišnja potrošnja u Republici Srpskoj na cigarete iznosi više od 123 miliona maraka. To znači da svakog dana na cigarete pušači izdvoje oko 367.000 KM. Godišnja potrošnja na alkohol je gotovo 150 miliona maraka, a goriva oko 850 miliona KM.
Istovremeno, štednja građana u bankama Republike Srpske iznosi gotovo tri milijarde maraka, što je više od 2.500 maraka po glavi stanovnika. Štednja građana je u šest meseci ove godine porasla za čak 161 milion maraka.
Cigarete i kafana
Predsednica Udruženja potrošača „Oaza“ Nedeljka Ilijić kaže da podaci o štednji u bankama ukazuju na to da određeni građani očigledno mogu da zadovoljne svoje potrebe i da im još ostane novca.
– Postavlja se pitanje koliko zaista ljudi u Srpskoj štedi u bankama. Poznato je da taj podatak nije javan – navodi Ilijićeva.
Po njenoj oceni, moguće je štedeti deset odsto prihoda pod uslovom da primanja nisu minimalna i da pojedinac to zaista odluči.
– Recimo, odrekne se cigareta i smanji odlazak u kafanu. To je prvo što mi pada na pamet na čemu može da se uštedi – navodi ona.
Međutim, kod nas je problem to što, kako kaže, ima puno ljudi koji žive na minimalcu i oni nemaju dovoljno ni za hranu, a kamoli da štede.
Troškovi veći od primanja
Ekonomista Predrag Duduković kaže da oni koji imaju prosečne plate i iznad toga u Republici Srpskoj zaista i štede, što se vidi iz zvaničnih podataka banaka.
– Štednju od deset odsto od primanja ili više od toga mogu da priušte oni koji rade u javnoj upravi, finansijskim delatnostima, IT sektoru i donekle u elektroenergetskom sektoru. Tu su plate iznad proseka, oko 1.100 KM – ocenjuje on.
S druge strane, oni koji rade u prerađivačkoj industriji i uslužnim delatnostima, gde su prosečne plate oko 500 KM, kako navodi, nemoguće je štedeti.
– Troškovi života su veći od njihovih primanja – dodaje Duduković.
Načini za uštedu
- Planiranje odmora unapred i rezervisanje nekoliko meseci ranije;
- Praćenje akcija u velikim marketima;
- Smanjiti broj elektronskih kartica;
- Smanjiti korišćenje automobile;
- Racionalnost pri nabavci namirnica;
- Kupovina samo onoga što se može potrošiti;
- Kvarovi u kući popravljati na vreme;
- Realnost pri odabiru paketa za mobilni telefon;
- Plaćanje računa na vreme.
