Prelazak troje lekara specijalista iz zvorničke Opšte bolnice u privatnu specijalističku ustanovu u Miliće, koja će uskoro registrovati tim porodične medicine, otvorio je pitanje poslovanja zdravstvenih ustanova u ovoj, ali i drugim opštinama u RS.
Prema mišljenju stručnjaka, ukoliko se u manjim opštinama otvori više timova porodične medicine građani bi sigurno dobili na kvalitetu usluge, ali bi domovi zdravlja bili osuđeni na zatvaranje zbog viška, uglavnom, nemedicinskih radnika.
Goran Birčaković, predsednik Udruženja doktora porodične medicine regije Birač, kaže da je za njega pozitivno to što se otvara specijalistički centar u Milićima.
– Nabavili su nove aparate, krevete, instrumente i angažovali stručnjake. To je izuzetno dobra priča za jednu malu opštinu poput Milića – navodi Birčaković. Dodaje da će oni prema njegovim saznanjima registrovati i jedan tim porodične medicine.
– Ukoliko bi registrovali dva tima porodične medicine, Dom zdravlja u Milića bi praktično morao da se ugasi jer bi za godinu dana propao. I u Zvorniku je pitanje vremena kada će neko osnovati privatne timove porodične medicine, a ukoliko bi se kod nas osnovalo pet privatnih timova i ovaj dom zdravlja bi se godinu dana ugasio. Problem kod ovih ustanova je višak nemedicinskog osoblja i one ne bi mogle poslovati kada bi izgubile nekoliko timova porodične medicine, jer bi time izgubile siguran novac od Fonda zdravstvenog osiguranja RS. Osim toga, nijedan direktor koji živi u toj opštini neće otpustiti nekih 70 ili 80 radnika, koliko ih je viška u Zvorniku – navodi Birčaković.
Kaže da privatni timovi već postoje u Banjaluci, Bijeljini, Doboju, Ugljeviku te da oni nikada nisu bili protiv privatizacije, ali se ona ne sme raditi parcijalno.
– U svim manjim opštinama otvaranje privatnih timova dovešće do gašenja domova zdravlja, ali se time neće ugroziti lečenje pacijenata, već će naprotiv imati bolje usluge samo što su one zasnovane na realnim potrebama i tu neće biti viška zaposlenih. Dakle, nije tačna priča da FZO RS ne daje dovoljno novca, on daje tačno onoliko koliko smo mi reformom primarne zdravstvene zaštite predvideli da je potrebno jednom timu, ali višak zaposlenih ugrožava njihov opstanak – smatra Birčaković i glavnu krivce vidi u direktorima ovih ustanova i lokalnim zajednicama.
– Problem je što Fond ZO daje novac domovima zdravlja, a direktore postavljaju opštine. To je za njih odlična prilika da zaposle što više ljudi jer oni praktično ne finansiraju njihov rad već Fond – navodi Birčaković i dodaje da će novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti predvideti participiranje zajednica u finansiranju viška zaposlenih u ovim ustanovama.
Prema njegovim rečima, višak zaposlenih i loše poslovanje su najveći problemi u zdravstvu Srpske.
– Isti je slučaj sa privatnim specijalističkim ustanovama i bolnicama. Ipak, ovaj je problem izraženiji u domovima zdravlja. Tako je, prema moji saznanjima, u Han Pijesku za direktora postavljena penzionerka, a jedini lekar sa specijalizaom iz porodične medicine ne može da dobije posao, a sa druge strane imaju višak nemedicinskog osoblja. I drugi domovi zdravlja u RS čiji radnici štrajkuju imaju isti problem – ističe Birčaković.
On poziva medicinski kadar da se uključi u izradu novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji može biti prekretnica ili za potpuni krah zdravstva ili za put ozdravljenja ovog sektora.
Šekovići u sličnom problemu
Direktora Doma zdravlja Šekovići, Snežana Sokića, smatra, takođe, da će osnivanje privatnih timova porodične medicine ugroziti postojanje domova zdravlja u malim mestima.
– Imamo sličan problem, kao i Milići, jer se radi o mestima sa svega nekoliko timova porodične medicine. Osnivanje privatnih timova dovelo bi odliva pacijenata, a samim tim ne bi postojala potreba za nekim službama kao što su hitna pomoć, rendgen i laboratorija i sve bi bilo svedeno na ambulantno lečenje pacijenata – kaže Sokićeva.
Ona dodaje da bi se time izdvajalo manje novca za domove zdravlja koji se nalaze u teškoj finansijskoj situaciji zbog dugovanja.
