Političare u Bosni NEMA KO DA KAZNI

Priča oko utvrđivanja sukoba interesa funkcionera BiH razvodnjena je do te mere da nadležna komisija teško da može i da se sastane.

 

 

 

 

Komisija, inače, retko zaseda, još ređe kažnjava, a jučerašnja sednica nije ni održana jer na nju nije došlo dovoljno članova.

Predsedavajući Jasmin Emrić za „EuroBlic“ kaže da je Bariša Čolak (HDZ BiH) opravdao odsustvo, Sredoje Nović (SNSD) je zvanično na službenom putu, a Dragan Anđelić je već duže odsutan zbog zdravstvenih problema.

Anđelić je zamenik direktora Agencije za prevenciju korupcije (APIK) BiH. Posle razlaza sa DNS važi za kadar koga podržava SDS.

– Nadamo se da ćemo uspeti da održimo sednicu iduće sedmice ako Sredoje Nović bude mogao da prisustvuje – kaže Emrić.

Trivijalni problemi

Nović nije odgovarao na telefonske pozove iz „EuroBlica“ pa ostaje nejasno da li će se zaista pojaviti na sednici Komisije za odlučivanje o sukobu interesa ili se povukao i iz ove komisije, u skladu sa zaključkom SNSD.

Jedan od predmeta o sukobu interesa koji čeka na odluku odnosi se na poslanika SDP BiH Denisa Bećirovića, ali članovi komisije još ne žele da otkrivaju detalje pre nego što ga razmotre.

Zakon o sukobu interesa BiH izmenjen je 2013. ali je komisija počela da radi tek 2015. Slučajno ili ne, godinama je prate trivijalni problemi – da li može da ima pečat, internet stranicu, kancelarije, sekretaricu, da li joj je adresa u parlamentu ili u APIK BiH.

Liberalan zakon

Na to treba dodati liberalan zakon koji više ne predviđa zabranu oduzimanja mandata ni kandidovanje na izborima, kao i poražavajući podatak da Komisiju za utvrđivanje sukoba interesa većinski čine političari – poslanici i delegati PS BiH.

Zbog svega ovoga, u 2016. utvrdili su tek dva sukoba interesa, za Žiku Krunića i Miroslava Škorića. Krunić je istovremeno bio predsedavajući Nezavisnog obora PS BiH i izvršni direktor u RiTE „Ugljevik“, dok je Škorić bio član Krunićevog odbora i član Nadzornog odbora “Vodovoda i kanalizacije” u Bijeljini. Kazna je bila umanjenje plate i podnošenje ostavku u javnim preduzećima.

– Moramo menjati zakonodavni okvir sukoba interesa u celoj BiH. Iako naša komisija rešava sva pitanja koja joj dolaze na dnevni red, ipak je ovo složen okvir. Komisija je od početka imala problem ako osnovnih uslova za rad, njen status zakonom nije uređen. Javnost najviše negoduje zbog članova komisije – priznaje Jasmin Emrić.

Apsurdna situacija

Predsedavajući Odbora direktora „Transparensi internešenel BiH“ Srđan Blagovčanin poručuje da je krajnje vreme za donošenje novog zakona o sukobu interesa BiH.

– Telo koje je samo po sebi u sukobu interesa sada odlučuje o sukobu interesa drugih. Reč je o komisiji koja je sastavljena od predstavnika stranaka i od njih se očekuje da odlučuju o svojim kolegama. Dugo zagovaramo novi zakon koji bi uspostavio nezavisno telo koje bi radilo posao utvrđivanja sukoba interesa. Videli smo iz praske da sadašnje rešenje nije dobro jer komisija nije uspevala da odgovori izazovima. S druge strane, problem je sam zakon, po kome je koncept sukoba interesa do te mere liberalizovan da je sukob postao teoretsko pitanje – ocenjuje Blagovčanin za „EuroBlic“.

U Srpskoj kažnjavaju samo odbornike

Komisija za utvrđivanje sukoba interesa u organima vlasti RS redovno se sastaje i odlučuje, ali šta to vredi kada je na snazi zakon kojim većina funkcionera uopšte nije obuhvaćena, a oni koji jesu, bez problema mogu da budu i na funkcijama i direktori javnih ustanova.

Komisija je u 2016. utvrdila 11 sukoba interesa i to samo za najniži nivo vlasti – odbornike u skupštinama opština.

 

Posted in Društvo Tagged with: , , ,