Deca su svojim mamama i tatama i radost i briga, a nekada su nam i opterećenje, ako hoćemo da budemo iskreni. Nema više opuštenosti i bezbrižnosti. Nije lako biti roditelj ni iz finansijskog ugla.
Dušica je mama sedmogodišnjeg Vuka, svaki dan joj je detaljno isplaniran.
“Škola, pa odlazak u parkić sa drugarima, trening, odlazak na plivanje, vraćanje kući, spremanje večere. Imam utisak da su žene već navikle na takav tempo. Sada da li je to naša želja, ili se to prosto tako desilo, da budem iskrena, nije baš lako. I ume nekada svima nama da prekipi kao ne mogu više, šta će mi ovo.”
Da li vam je ovo poznato?! Vraćamo se na početak dana naše sagovornice. Ustaje u ranu zoru, Vuka budi u sedam sati, spremanje za školu.
“Ako nisam dobar dobijem neku kaznu, ne mogu da se igram, ne mogu da dolaze drugari. Mama i tata mnogo rade. Kada mama ne stigne da dođe po mene, dođe mama moje drugarice”, kaže prvačić.
Dušica kaže da u svim fazama njihovog odrastanja nešto bude teže, nešto je lakše.
“Možda mi je trenutno lakše jer prosto oblači se sam, jede sam, ali sada dolaze neki drugi problemi, pa to postaje zanimljivo na neki drugi način.”
Vuk je nedavno krenuo u prvi razred. Pohađa privatne časove engleskog jezika i školu plivanja, Troškovi su veliki.
“Deca brzo prerastu garderobu, patike, majice. Sve to bude dva-tri meseca aktuelno. Kada se uzme u obzir da dete ide na strani jezik ili nešto treće, to može da bude poprilična investicija. Sve zajedno kada se skupi jedna prosečna srpska plata.”
Kada uđe u kancelariju, Dušica više nije mama, već stručnjak za kreiranje društvenih mreža.
“Trudim se da razdvojim da kada sam na poslu budem sasvim koncentrisana, a dešava se naravno da uleti neki privatni poziv, npr. iz škole.”
Kako bi Vuk imao sve što mu je potrebno, Dušica i njen suprug dele troškove.
“Ja nemam fiksnu platu, ona baš varira, ali veriuem da većina ljudi u Srbiji ne može sa jednom platom, tako da je ipak neophodna ta koordinacija između partnera. Ja u ovom periodu života uživam u svim segmentima, ali ne znači da će tako biti, možda nekad odlučim da odem na neku planinu i pobegnem od svega.”
A do tada, ona je ono što nazivamo ŽMD!
Žena, majka i domaćica. A večernji sati rezervisani su za supruga.
