Ministarstvo pravde Republike Srpske saopštilo je da je zamena kazne zatvora novčanom kaznom institut koji ne postoji ni u jednoj od zemalja u regionu, te da je njegova primena u proteklom periodu prouzrokovala probleme zbog niza otvorenih pitanja u tumačenju ovog instituta.
Razmatrajući predlog zakona o dopunama Krivičnog zakona BiH, čiji je predlagač šef Kluba SDS u Predstavničkom domu paramenta BiH, Aleksandra Pandurević, Ministarsto pravde je istaklo primedbu da je institut zamene kazne zatvora do jedne godine novčanom kaznom uopšte neprihvatljiv iz više razloga, na šta je ukazano i odlukom Ustavnog suda BiH iz 2012. godine.
Iz Ministarstva napominju da je dopunama Krivičnog zakona BiH predloženo da se odredbe o zameni kazne zatvora novčanom kaznom ne primenjuju na počinioce krivičnih dela protiv integriteta BiH.
U saopštenju se podseća da prilikom izrade Krivičnog zakonika Republike Srpske, koji je stupio na snagu 18. jula ove godine, a uvažavajući opšteprihvaćeni princip zabrane diskriminacije, Ministarstvo kao obrađivač nije prihvatilo mogućnost zamene kazne zatvora novčanom kaznom i takav institut u novom Krivičnom zakoniku Srpske ne postoji.
Ministarstvo pravde Republike Srpske smatra da su prihvatljive izmene Krivičnog zakona BiH na način da se institut zamene kazne zatvora novčanom kaznom briše, te da se osobama osuđenim na kaznu zatvora do jedne godine, za bilo koje krivično delo, a ne samo za krivična dela protiv integriteta BiH, uopšte onemogući otkup izrečene kazne zatvora.
Ovaj princip prihvaćen je u krivičnom zakonodavstvu Republike Srpske i prepoznat u izveštaju Misije OEBS kao pohvalan i prihvatljiv, ističe se u saopštenju Ministarstva.
Kada je reč o izmenama u vezi sa zabranom uslovnog otpusta osoba osuđenih na kaznu zatvora zbog izvršenja krivičnih dela protiv integriteta BiH, iz Ministarstva pravde Srpske ističu da se uslovni otpust daje pod određenim uslovom i nije obaveznog karaktera.
Ministarstvo pravde je izrazilo rezervu jer su izmene zakona u tom smislu u direktnoj suprotnosti sa Preporukom Komiteta ministara državama članicama o uslovnom otpustu iz 2003. godine.
