Mask je danas “težak” 16,6 milijardi dolara i dok za neke magove Silicijumske doline možemo da kažemo da su uspeh doživeli preko noći, kod njega to baš i nije slučaj.
Ilon Mask je jedan od najzanimljivijih genijalaca iz Silicijumske doline, a mediji obožavaju njegove dve kompanije – Tesla Motors i SpaceX. Njihova vrednost konstantno raste i u budućnosti bi mogle da transformišu saobraćajnu industriju, a ovo je njegova priča.
Mask je danas “težak” 16,6 milijardi dolara i dok za neke magove Silicijumske doline možemo da kažemo da su uspeh doživeli preko noći, kod njega to baš i nije slučaj, piše “Time”.
Ovo je njegovih osam inovativnih poteza koje je povukao pre nego što je postao milijarder.
Stvorio je i prodao svoju video-igricu sa samo 12 godina
Radilo se o svemirskoj pucačini imena “Blastar” za koju verovatno niste ni čuli osim ako zaista pažljivo niste pratili industriju ranih osamdesetih. Maska su odmalena zanimali računari, a programiranjem je počeo da se bavi sa samo devet godina.
Uglavnom, 1984. je u BASIC-u stvorio video-igricu čiji je izvorni kod prodao za 500 dolara i to je bio njegov prvi poslovni potez. Tvrdi da se radi o “beznačajnoj igri koja je i dalje bolja od Flappy Birda”.
Radio je kao čistač kotlarnice u pilani
Nakon što je 1988. napustio Južnu Afriku, Mask je radio gomilu bezveznih poslova u Kanadi. Prema biografiji, koju je napisala Ešli Vens, Mask je radio na farmi svog rođaka u Valdeku, a u Vankuveru je naučio da koristi motornu testeru.
Kada je posetio zavodu za zapošljavanje, tražio je najbolje plaćeni posao, a radilo se o čišćenju kotlovnice u jednoj pilani. Radilo se o 18 dolara po satu (solidna satnica u 1989.), ali i groznom i napornom poslu koji je uključivao nošenje zaštitnog odela, puzanje i zavlačenje u uske prostore i lopatanje otpada na izuzetno visokim temperaturama.
Vešto “izmuljao” stažiranje u banci
Nakon što se s bratom Kimbalom vratio u Kanadu, braća su počela da proučavaju preduzetnike sa kojima su želeli da se upoznaju i telefonski putem ih kontaktirali pozivajući ih na ručak. I dok bi neki na ove neželjene pozive reagovali negativno, Mask je imao sreću i stupio je u kontakt s Piterom Nikolsonom iz Bank of Nova Scotia koji je bio impresioniran njegovom inicijativom.
Kada ih je upoznao, Nikolson je bio toliko oduševljen Maskom da mu je postao mentor i ponudio letnje stažiranje u banci za 14 dolara po satu.
Da dodatno zaradi, prodavao je računare iz svoje studentske sobe
Tokom pohađanja Univerziteta Kvins u Ontariju, Mask je imao unosan posao sa strane. Prodavao je delove i sastavljene računare, a “kancelariju” je imao u studentskoj sobi. Sastavljao je konfiguracije kolegama s faksa u zavisnosti od njihovih potreba.
– Ako njihovi računari nisu radila ili su imali virus, popravljao bih ih. Znao sam da rešim svaki problem – opisao je Mask svoja iskustva.
Stanarinu je plaćao tako što je svoju kuću pretvorio u klub
Nakon što se 1992. prebacio na Univerzitet u Pensilvaniji, Mask je kvalitetno iskoristio svoje preduzetničke instinkte. S prijateljem se uselio u kuću bratstva. Tokom nedelje bi učili, ali tokom vikenda bi kuća postajala klub. Preciznije, točionica alkohola. Prekrili bi prozore vrećama za smeća, a Mask koji nikada nije bio veliki ljubitelj alkohola (povremeno votka i Cola), ostajao bi trezan kako bi stvari držao pod kontrolom. Održavao bi žurke i naplaćivao ulaz.
– Tako sam plaćao studiranje. U jednoj noći bih zaradio dovoljno za mesečnu stanarinu – rekao je Mask. Štaviše, znao je da čak nagovori vlastitu majku Maje da radi na ulazu.
Napustio faks i započeo vlastiti startup
Iako je pred njim bila sjajna akademska budućnost, Mask je odustao od daljeg studiranja i zaključio da se veća zarada krije u internetu. Ispisao se s fakulteta i 1995. godine s bratom pokrenuo Zip2, kompaniju koju bismo najpreciznije mogli da opišemo kao online ekvivalent žutim stranicama. Kako bi započeli biznis, on i njegov brat iskoristili su 28.000 dolara s očevog računa.
Milioner je postao četiri godine kasnije
On i njegov brat 1999. prodali su Zip2 kompaniji Compaq koja je bila vodeći proizvođač PC sistema, sve dok ih 2002. nije preuzeo HP. Radilo se o iznosu od 307 miliona dolara, a Maskovi su na račun sačuvali 22 miliona.
A onda je počeo pametno da ulaže
Nedugo nakon prodaje Zip2, Mask je investirao vlastitih 12 miliona dolara i postao jedan od osnivača X.coma koji je zamišljen kao budućnost internet bankarstva. Ranih 2000-ih, X.com se spojio sa suparničkim Confinityjem i dve kompanije pretvorile su se u novu koja je nosila naziv PayPal.
Kao većinski deoničar, Mask je nakon mnogo navlačenja maknut s mesta izvršnog direktora, a PayPal je u julu 2002. prihvatio ponudu eBaya iako se Mask tome protivio. Radilo se o iznosu od 1,5 milijardi, a Mask je postao bogatiji za 180 miliona dolara.
