Koeficijent inteligencije (IQ) možda baš i nije presudan kada je donošenje pravih i dobrih odluka u pitanju.
Studija objavljena u časopisu Britanskog društva psihologa Research Digest ističe da, dok IQ može biti veoma bitan kada je akademski uspeh u pitanju, kod donošenja odluka je presudno kritičko mišljenje i “sposobnost za neostrašćeno rasuđivanje, bez ‘upadanja’ u pogrešne zaključke”. Sve to direktno utiče na našu sposobnost donošenja odluka.
Svi znamo nekoga ko je veoma inteligentan a ko je sklon donošenju veoma glupih odluka, od zaključavanja ključeva u automobilu do “padanja” na očigledne internet-prevare.
U istraživanju sprovedenom na 244 učesnika, među kojima je bilo ljudi raznih kategorija, testirani su zajedno IQ i kritičko mišljenje. Odgovori na pitanja o snalažljivosti u situacijama iz stvarnog života ukazivali su na slabiju poveznost između IQ-a i kritičkog mišljenja.
Učesnici su naveli kako se, prema njihovom iskustvu, to najčešće manifestuje:
- slanjem tekstualnih poruka pogrešnim osobama,
- zaključavanjem samog sebe izvan stana,
- slanjem imejlova prepunih slovnih grešaka nekome važnom.
Tu su se, međutim, našli i neki mnogo ozbiljniji primeri:
- zaduživanje na kreditnoj kartici veće od 1.000 dolara,
- pozajmljivanje novca za kockanje,
- seks bez zaštite i dobijanje seksualno prenosivih bolesti.
Iako oni inteligentniji, generalno, imaju manje negativnih iskustava, sposobnost kritičkog mišljenja je bliže povezana sa izbegavanjem ovakvih problematičnih situacija, nego sa opštom inteligencijom.
“Oni koji ostvaruju bolje rezultate kada je kritičko mišljenje u pitanju, prijavili su manje negativnih životnih iskustava.”
Sve ovo znači da je sasvim moguće imati prosečan koeficijent inteligencije, a ipak biti sposoban za donošenje dobrih odluka koje čine život lakšim, kao i imati veoma visok IQ a dovoditi sebe u bezizlazne situacije.
