Kako to Francuska ima unos zasićenih masti i holesterola sličan Finskoj, a imaju pet puta manju smrtnost od srčanih udara?
Ako gledamo grafikon smrti od srčanog udara prema količini zasićenih masti i holesterolu koji zemlja konzumira, pojavljuje se ravna linija. Što populacija pojedine zemlje jede više životinjske hrane, to je viša stopa smrtnosti zbog srčanih udara.
Obrnuto, ako konzumiramo malo mesa, jaja i mlečnih proizvoda, stopa smrtnosti od koronarnih bolesti pada prema nuli. Ali dve zemlje ne uklapaju se u ovu teoriju. Finska ima puno lošiji rezulat, a Francuska puno bolji od očekivanog. To se naziva francuski paradoks. Kako to Francuska ima unos zasićenih masti i holesterola sličan Finskoj, a imaju pet puta manju smrtnost od srčanih udara?
Svi imaju svoju omiljenu teoriju da bi objasnili ovaj paradoks. Hrana životinjskog porekla povezana je sa smrtnošću od srčanih udara dok hrana na biljnoj osnovi štiti. Francuzi jedu četiri puta više povrća, možda to doprinosi nižoj stopi smrtnosti od srčanih udara. Možda ni nema paradoksa.
Profesorka Marion Nestle ukazuje na to da su Francuzi počeli da jedu nezdravo relativno skoro, a hroničnim bolestima su potrebne decenije da se razviju.
Amerikanci ovako jedu već 40 godina. Ako svi počnemo da pušimo danas, nećemo karcinom pluća dobiti sutra, pa to ipak ne znači da pušenje ne uzrokuje karcinom pluća. To znači da mora proći neko vreme.
Prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije, čini se i da francuski lekari propuštaju, u 20 odsto slučajeva, da na potvrdi o smrti naznače kao uzrok smrti ishemijske srčane bolesti.
Kad bi se to ispravilo, Francuzi bi se isto tako uklopili u prosek stope smrtnosti vezane za konzumaciju životinjskih masti, s otprilike četiri puta većom stopom srčanih udara prema Japanu.
