Uprkos problemima koje prate domaće kompanije u drvnom sektoru, pre svega nedostatak školovanog kadra i modernih tehnologija, oni beleže sve veći rast izvoznih proizvoda.
Ukupan izvoz drvne industrije BiH u 2016. godini iznosio je skoro 1,2 milijarde KM, što je porast za 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Izvoz nameštaja je činio 37,7 odsto od ukupnog izvoza, odnosno više od 448 miliona KM.
Šume i šumska zemljišta u BiH obuhvataju 63 odsto ukupne površine zemlje, a nivo kvaliteta drveta je među najvišim u Evropi. Drvna industrija kao jedan od najvažnijih ekonomskih sektora u BiH zapošljava blizu 30.000 ljudi.
Potencijali domaćih preduzeća iz drvne industrije predstavljeni su i na stručnoj konferenciji “Ljudi, drvo, nameštaj” u Banjaluci, koju je organizovalo Udruženje šumarstva „Interfob“.
Posebno se izdvojio uspeh firme iz Gradiške, koja proizvodi montažne kuće za Italiju, za ljude koji su izgubili domove u zemljotresu. Oni su do sada isporučili 89 kuća, prave 290, nakon čega očekuju ugovor za još 400 montažnih objekata. Ali i pored dobrog projekta, firma u početku nije imala finansijsku podršku banaka, te su pomoć potražili u banjalučkom klasteru Drvo.
– Imali su nizak kreditni rejtnig pa su se obratili nama, a mi smo sa dugogodišnjim iskustvom ocenili da se takva prilika ne sme propustiti. Podržali smo ih iz našeg internog fonda, što je posle bio motiv i bankama da se pridruže i sve to je dalo izvanredne rezultate. Zaposlili su oko 60 ljudi i morali iznajmiti čak 3 hale jer se radi o panelnoj gradnji – ispričao je Vojo Petković iz Klastera.
U klasteru su ovaj pogon za proizvodnju zidnih panela iskoristili kao osnov za razvijanje kompletnog proizvoda kuće za tržište BiH i Hrvatske, po sistemu “ključ u ruke”.
Osim nepoverenja banaka, prepreka za napredak preduzećima u drvnom sektoru jeste i nedostatak kadra i novih tehnologija.
– Nema ni srednjih škola, ni fakulteta koji bi razvijali nove tehnologije koje su danas intenzivne u drvnoj inudstriji u svetu. Neophodne su nam nove IT tehnologije i novi programi koji se koriste kako bismo maksimalno iskoristili sirovinu i trenutnih 60 odsto građe koju izvozimo pretvorili u gotov proizvod – naglašava Zdravko Vojvodić, iz klastera Hercegovina, koji okuplja 30-tak proizvođača.
Cilj im je zato da oforme Centar u kojem bi se obučavali kadrovi za drvnu industriju i upoznavali se sa modernim tehnologijama i inovacijama u toj oblasti, što bi, smatraju, dalo impuls većem razvoju drvne industrije i izvozu.
Pozitivna vest stiže sa banjalučkog Šumarskog fakulteta, gde najavljuju otvaranje novog smera “Prerada drveta”, u saradnji sa Mašinskim fakultetom, te Šumarskim fakultetom iz Beograda.
– Istraživanja tržišta rada pokazala su da nedostaje visokokvalifikovane radne snage u drvnoj industriji i to je jedno od retkih zanimanja za koja se očekuje da će biti radnih mesta. Ovo je privredna grana sa ogromnim mogućnostima za ulaganje i razvoj, koja sasvim sigurno ima budućnost u BiH – rekao je dekan Vojislav Dukić.
Da bi se iskoristili prirodni resursi, održao rast i stvorile nove prilike za domaće kompanije, u planu je i izrada „Strategije za rast izvoza i razvoja drvno-prerađivačke industrije u BiH od 2018. do 2022. godine“.
– Drvna industrija je jedna od najperspektivnijih grana u BiH i ostvareni izvoz uglavnom je rezultat velikih napora kompanija, ali nema adekvatnu podršku nadležnih ministarstava i institucija. Nadamo se da će Strategija definisati ciljeve, mere i aktivnosti koje je neophodno preduzeti kako bi se omogućio razvoj drvne industrije, sigurnije snabdevanje sirovinom i obezbeđenje potrebne stručne radne snage – najavio je predsednik Spoljnotrgovinske komore u BiH Ahmet Egrlić.
Podrška razvoju proizvodnje
Iz Gradske razvojne agencije Banjaluka, koja je pre 8 godina pomogla osnivanje Drvo klastera, ocenili su da firme udružene u klaster “izlaze” iz lokalnog okvira, te da su sve više izvozno orjentisane. Podsetili su da ovim preduzećima mogu pomoći kroz interni revolving fond.
– Firme mogu da povuku deo novca iz fonda do 45 dana bez kamata, a do sada je ovu pomoć koristilo osam preduzeća. Trenutno imamo na raspolaganju 100.000 KM za podršku firmama – pojasnio je direktor CIDEA Mario Milanović.
