Koliko je Državnoj agenciji za istrage i zaštitu BiH teško breme obračun sa „sajber“ kriminalcima svedoči i šokantan odgovor na jedno poslaničko pitanje u Predstavničkom domu BiH. Sudeći prema odgovoru, SIPA očekuje da se hakeri potpisuju pravim imenom i prezimenom.
– Državna agencija za istrage i zaštitu BiH (SIPA), kada je reč o krivičnim delima počinjenim putem interneta, u okviru svoje nadležnosti poduzima neophodne mere i radnje na identifikaciji počinilaca kao i dokumentovanja krivičnih jela. Međutim, ističu, da im je u većem broju otrkivanje počinilaca otežano jer korisnici prilikom registrovanja društvenim mrežama koriste nadimke – odgovor je iz ove agencije na poslaničko pitanje u Parlamentarnoj skupštini BiH, piše Klix.ba.
Poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Saša Magazinović postavio je pitanje koje se odnosi na aktivnosti Ministarstva bezbednosti BiH i bezbednosnih agencija kada su posredi krivična dela počinjena putem interneta. U odgovoru se navodi da Bosna i Hercegovina nije adekvatno napredovala u polju „sajber“ bezbednosti niti je u skladu s tim harmonizovala svoju legislativu.
– Oskudnost i neusklađenost pravnih propisa u domenu „sajber“ bezbednosti u Bosni i Hercegovini ukazuje na potrebu za sistematskim pristupom u tretiranju ove problematike na nivou Bosne i Hercegovine. Svako оdlаgаnје usvajanja novih zakona i harmonizacije istih sa evropskim dodatno komplikuje situaciju, odgađa primenu EU preporuka, podržava tehnološko zaostajanje zemlje i izlaže informacione sisteme u Bosni i Hercegovini, a samim tim i podatke koji oni sadrže, većim sigurnosnim rizicima. Takođe, budući da je glavni cilj spoljne politike Bosne i Hercegovine puno članstvo u EU, zemlja ćе neizbj+ežno morati usvoiiti novu i harmonizovati postojeću legislativu u skladu sa Iegislativom EU te reorganizirati роstojeća i uspostaviti nova tela za provedbu predmetne legislative – stoji u odgovoru iz Ministarstva bezbednosti i SIPA.
U odgovoru iz SIPA se navodi da oni sa posebnim osvrtom na govor mržnje, kontinuirano prate aktivnosti na internet stranicama i društvenim mrežama, na kojima se pojavljuju takvi sadržaji. U fokusu im je govor mržnje koji se temelji na verskoj, etničkoj i drugim osnovama, te pozive na nasilja, ubistva, podršku terorizmu.
– Neophodno je istaći da je otkrivanje počinilaca ovakvih krivičnih dela, u većem broju slučajeva, otežano iz razloga što korisnici prilikom registrovanja na forumima i društvenim mrežama koriste nadimke, kao i društvene mreže i portale koji sedišta imaju u inostranstvu. Za prikupljanje podataka i informacija o krivičnim delima počinjenih putem interneta, te identifikacije počinilaca neophodno je pokrenuti institut međunarodne pravne pomoći – stoji u odgovoru iz SIPA.
Ističu da su do sada u Bosni i Неrсеgovini bezbednosti incidenti u „sajber“ prostoru uključivali kriminal i terorističke aktivnosti u kojima su krivična dela i prekršaji uključivali kompjuterske uređaje, računare, laptope, pametne telefone, tablete… Neki od incidenata su napadi, internetske prevare, nedozvoljeni pristup računarskim sistemima i mrežama, krađa kreditnih kartica, zloupotreba bežičnih mreža, dečija pornografija na internetu, kršenje autorskih prava, zloupotreba društvenih mreža, poticanje na nacionalnu, rasnu i versku netrpeljivost, mržnju i netoleranciju, javno poticanje na terorizam i terorističku propaganda na internet stranicama, blogovima, forumima itd.
Ministarstvo bezbednosti BiH i SIPA nisu jedine institucije koje internet (ne)sigurnost u Bosni i Hercegovini problematizuju. Predstavnički dom Parlamentarne skupštine više puta je upozoravao sve nadležne institucije da je nepostojanje odgovarajućih pravnih propisa u toj oblasti jedan od ključnih bezbednosnih problema u BiH. Više puta su pozivali Savet ministara BiH i druge institucije na hitno rešavanje tih problema, prvenstveno analiziranjem neusklađenih pravnih propisa, ali i putem osnaživanja bezbednosnih agencija.
U odgovoru iz Ministarstva bezbednosti BiH stoji da i oni problem zloupotrebe interneta u terorističke i ekstremističke, ali i druge kriminalne svrhe, vide kao jedan od ključnih bezbednosnih problema u Bosni i Hercegovini. Smatra kako se isključivo sveukupnim angažmanom svih relevantnih tela javnog i privatnog sektora može unaprediti sigurnost interneta u BiH.
