Obdaništa moraju da se pridržavaju strogog pravilnika o ishrani dece, sa mesom, mlekom i žitaricama, ali čim krenu u školu deca u RS su „osuđena“ da jedu sendviče i grickalice.
Nadležna ministarstva i Institut za zaštitu zdravlja propisali su koje namirnice i koja jela mogu da se serviraju u predškolskim ustanovama, kako bi se podigao kvalitet ishrane za decu i iz upotrebe izbacile salame i viršle.
Deci je na tanjiru svakodnevno servirano povrće i voće, ali tako je samo dok ne napune šest godina, jer čim postanu školarci zdrava ishrana pada u drugi plan.
Stariji osnovci tako za užinu najčešće jedu sendviče, kroasane sa viršlama, pice, te grickalice i slatkiše, a roditelji se žale da u školama nema menze gde bi deca mogla kvalitetno doručkovati i popiti toplo mleko ili čaj.
Pojedini učenici zato hranu nose od kuće, ali češće su ipak situacije da roditelji deci daju marku ili dve za užinu.
– Najviše volim sebi da kupujem užinu, a drugari i ja na odmoru većinom jedemo picu- ispričala nam je učenica drugog razreda iz osnovne škole u Lazarevu.
Đaci se najčešće hrane u pekarama u blizini škola, ali peciva se prodaju i u nekim školama, koje prostore daju u zakup ugostiteljima. Iako izdaju školski prostor, u kojem se neretko nudi nezdrava hrana, direktori tvrde da ne mogu uticati na to šta će se prodavati učenicima.
– Prostori se većinom izdaju pekotekama i vidimo da se uglavnom prodaje ta komercijalna hrana koja se traži, malo je zdrave hrane – potvrdio je direktor osnovne škole u Vrbanji Milenko Dujaković.
Direktori tvrde da ne mogu zabraniti ni prodaju slatkiša u školi, kada deca na odmoru mogu izaći iz dvorišta i svejedno ih kupiti.
Čak i u seoskim školama deca radije kupuju užinu, umesto da je nose od kuće.
– Nema pekare u blizini, učenici kupuju hranu u obližnjoj prodavnici i to najčešće sendviče, voće retko, ali i roditeljima je mnogo lakše da daju marku, nego da pripremaju užinu svaki dan. Primećujem da ipak manje jedu čips i grickalice nego ranijih godina, što je pohvalno- kaže direktorka škole u Piskavici Borka Grahovac, koja takođe smatra da bi u škole najbolje bilo uvesti menze.
Iz Ministarstva prosvete i kulture RS podsećaju da je učenicima koji borave i hrane se u produženom boravku u školi obezbeđen zdrav obrok, ali na uvođenju školske menze, smatraju, ne treba instistirati “po svaku cenu”.
– Sigurno je da bi školske kuhinje bile od velikog značaja za pravilnu ishranu učenika za vreme boravka u školi, ali se ne mogu organizovati po svaku cenu, već pod odgovarajućim uslovima i po utvrđenim standardima- poručili su iz ministarstva. Iz ove institucije , međutim, nisu odgovorili da li će, po uzoru na propisanu hranu u predškolskim ustanovama, regulisati i ishranu u osnovnim školama i na koji način.
Stručnjaci su saglasni da je edukacija o važnosti pravilne ishrane trenutno jedini način da se đaci pokušaju privoleti da jedu zdrave obroke. U banjalučkim školama u toku je projekat “Skeniraj hranu”, koji organizuje Centar za obuku i savetovanje potrošača, a više od 2.200 učenika učilo je o važnosti doručka i stvaranju dobrih navika u ishrani, osnovama aditiva i boja i lošim stranama reklama za hranu koja ima visok sadržaj šećera, masnoća i soli. Radionice organizuje Centar za obuku i savetovanje potrošača.
Rešenje sedmični meni
Jedno od rešenja za ishranu dece, smatra direktor škole na Laušu Miroslav Popržen, jeste da se roditelji dogovore oko sedmičnog menija koji će se nuditi u „školskoj pekari“, tako bi roditelji tačno znali šta su deca jela kog dana.
– Već sam predložio pekaru koji je zakupio školski prostor da, na primer, deci jedan dan donese samo sendviče i jabuke. Videćemo sada da li će se roditelji usaglasiti oko te ideje- najavio je on.
