Oronula zgrada u Obilićevu u Banjaluci, koju krasi nova fasada samo oko jednog stana, izaziva pravu znatiželju prolaznika, ali i čuđenje stručnjaka.
Zbog nejednakog izgleda fasade, ova zgrada neretko je povod za priču građana koji šetaju glavnom ulicom u Obilićevu.
– Navikao sam već da naši ljudi zastakljuju balkone u zgradi, mada u evropskim zemljama ni to nije dozvoljeno, ali prvi put vidim da je cela zgrada siva i samo jedna kocka obojena u belo. Izgleda rogobatno – komentariše Marko, koga smo sreli u blizini.
Vlasnika stana nismo zatekli u zgradi, ali ostali stanari nemaju primedbi na komšijin potez.
Zgrada sa 16 stanova je, pričaju, stara više od 40 godina, i voleli bi da srede celu fasadu, ali nemaju novca.
– Komšija uglavnom živi u inostranstvu i sam je platio demit fasadu oko svog stana, ali i popravku krova koji je prokišnjavao, jer je njegov stan na poslednjem spratu. Nama je bitno da krov sada ne curi i nadam se da ćemo i mi ostali skupiti novac da uredimo celu zgradu – kaže jedan stanar.
Pojašnjenje stiže i iz komunalne policije. Kako ističu, zajednica etažnih vlasnika, koja je inače dužna da održava dotrajale fasade i druge spoljne delove zgrade, nije registrovana, a vlasnik je premazao fasadu u gabaritima svoje stambene jedinice.
– Etažni vlasnik može o svom trošku, bez prethodnog odobrenja ostalih etažnih vlasnika, izvršiti prepravke u stanu ili drugom posebnom delu zgrade koji su u njegovom vlasništvu, uključujući i promenu namene – odgovor je iz Gradske uprave.
Ovakvim pojašnjenjem i zakonskom regulativom ipak nisu zadovoljni stručnjaci koji se bave urbanizmom.
Naglašavaju da Grad mora više pažnje da posveti urbanom menadžmentu i naći mehanizam da reguliše slične pojave.
– Propisano je kako se održavaju registrovane zajednice etažnih vlasnika, ali nema pravila kada živite u zgradi koja nije oformila ZEV. Estetski nije u redu da se samo deo fasade obnovi, pa čak ako je to i poboljšanje izgleda. Grad se ne može odreći svoje ingerencije i zahteva prema ZEV-ovima i pojedincima, koji menjaju izgled objekata i ne sme odustati od obaveze da se brine o urbanoj slici grada – smatraju upućeni.
Stanari u naselju Starčevica koji su još pre nekoliko godina obnovili deo fasade na zgradi, po vertikalama, kažu da su vodili računa da boja zgrade ostane ista.
– U pitanju je samo održavanje zgrade, nismo ništa promenili niti narušili izgled objekta i zato nam nije trebala dozvola od Gradske uprave – pojasnio je predsednik ZEV-a Milorad Arlov.
Registracijom ZEV-a do para
Upućeni u proces registracije zajednice etažnih vlasnika, savetuju stanarima u zgradama da registruju ZEV, jer samo tako mogu aplicirati za kredit u bankama za uređenje fasade zgrade, ali i subvencije za održavanje koje dodeljuje Grad. Postavljanje kvadrata fasade košta oko trideset maraka, a procenjuje se da je za ove radove na jednoj zgradi potrebno od 30.000 do 40.000 KM.
Od balkona prave sobe
Zbog sve većeg zastakljivanja balkona u stambenim zgradama, cveta posao firmama koje proizvode i postavljaju PVC stolariju.
– Skoro sve moje komšije u zgradi su zatvorile balkon i od njega napravile ostavu ili sobu. U šali kažem da ću još ja dobiti kaznu da narušavam izgled zgrade, jer jedini imam otvoren balkon – priča jedan Banjalučanin.
