”Proveo sam više od tri meseca u bolnici u Londonu, izgubio sam desnu nogu do ispod kolena, levu ruku i prste na desnoj”, priča sada devetnaestogodišnji Patrik.
“Oživljavali su me sedam puta, dugo je bilo neizvesno hoću li preživeti”, otkriva Patrik Kejn BBC-ju. On je gotovo umro od sepse, koja u većini evropskih država ubije više ljudi nego rak creva, dojke i prostate zajedno, ali o njemu gotovo niko ne govori. Patrik je imao samo devet meseci kad je jednog jutra majka primetila kako beba ne odgovara na nadražaj i izgleda katatonično. Porodični lekar je rekao da mu samo treba lek za snižavanje temperature, ali zabrinuta majka je ipak otišla s detetom u službu za hitnu pomoć. Na putu do tamo stvari su se drastično pogoršale, a pri dolasku u bolnicu mali Patrik je imao višestruko otkazivanje organa.
“Proveo sam više od tri meseca u bolnici u Londonu, izgubio sam desnu nogu do ispod kolena, levu ruku i prste na desnoj”, priča Patrik.
Danas devetanestogodišnjak studira biohemiju na Univerzitetu Edinburg.
“Ili poznajete nekog ko je imao sepsu, ili nikad niste čuli za nju.”
Šta je sepsa?
Sepsu aktiviraju infekcije, ali zapravo označava problem s našim imunitetom. Započinje s infekcijom koja može biti uzrokovana bilo čime – od bakterijske infekcije do kontaminirane posekotine ili ugriza insekta. U normalnim uslovima, imuni sistem započinje borbu s infekcijom kako bi se sprečilo njeno širenje. Ali infekcija počinje ubrzano da se širi, a imunitet podivlja.
Reakcija organizma je toliko burna i opsežna da postaje izrazito štetna. Ta reakcija predstavlja sindrom sistemskog upalnog odgovora (eng. systemic inflammatory response syndrome – skraćeno SIRS). SIRS je definisan poprilično krutim kriterijumima, a većina ih je svima nama dobro poznata: visoka temperatura, povišen broj leukocita u krvnoj slici, ubrzan rad srca i ubrzano disanje. U slučaju kada uz SIRS postoje i znakovi jasne bakterijske infekcije ili još preciznije, ako se iz krvi izoluju bakterije, tada se radi o sepsi.
Dakle, sepsu može uzrokovati samo ozbiljna i snažna bakterijska upala, dok je sepsa uzrokovana gljivičnim i parazitskim mikroorganizmima izuzetno retka. Najčešći uzroci sepse su upale pluća i ozbiljne upale mokraćnih puteva, ali bukvalno svaka bakterijska infekcija može da pređe u sepsu. Sepsa je češća kod starijih ljudi i male dece, kao i kod pacijenata s oštećenim imunim sistemom (hronični bolesnici) te onih koji uzimaju kortikosteroide koji potiskuju imunitet, iako sepsa može da nastane i kao rezultat hirurških zahvata, pri kojima je došlo do infekcije.
Simptomi:
1. temperatura iznad 38,5 ili ispod 35 stepeni
2. malaksalost
3. više od 90 otkucaja srca u minutu
4. više od 20 udisaja u minutu
5. potvrđena infekcija
6. smanjeno mokrenje
7. promena mentalnog statusa
8. otežano disanje
9. preskakanje srca
10. smanjen broj trombocita
11. bolovi u stomaku
Prognoze:
Bez lečenja, a ponekad čak i uprkos lečenju, sepsa može da se pogorša. Tada dolazi do otkazivanja organa, najčešće bubrega i jetre. Najgora je eskalacija u septički šok, pri čemu krvni pritisak padne ispod nivoa koji je nužan kako bi telo normalno funkcionisalo. To stanje je smrtonosno kod preko 50 odsto bolesnika.
