Marljivost uvijek vrijedi, jer nam znanje i iskustvo niko ne može uzeti, kaže sagovornica Života plus. Uživanje u trenutku bez razmišljanja o posljedicama, odlika je nezrelih osoba
Šta ste radili ovog leta? Provodili se ili bili vredni? Da je pitanje postavljeno jednom Starom Grku u 6. veku pre naše ere, ovi prvi bi sada cupkali od hladnoće, gladni, goli i bosi, dok bi vrednice uživale u plodovima rada. Tako bi odgovorio Ezop, koji je napisao čuvenu basnu o cvrčku i mravu. Ali, da se danas situacija promenila, možemo da se uverimo čim malo odrastemo.
U originalnoj verziji basne o cvrčku koji provodi leto pevajući i svirajući i mravu koji prikuplja hranu za zimu, ovaj prvi ne prolazi dobro. Jer, kad dođe zima, cvrčak moli komšiju za malo hrane, a mrav ga odbija sa obrazloženjem da je na to trebalo da misli ranije. U alternativnim verzijama, napravljenim zbog mališana, mrav pokazuje sažaljenje, uvodi cvrčka u kuću, daje mu hranu, a ovaj obećava da će naredne godine leto provesti radno. Ali, srpska verzija je donela potpuni preokret. U njoj, mravi svake godine rade i jedva sastavljaju kraj sa krajem, dok cvrčci uživaju i još se šepure pred mravima sa besnim automobilima, egzotičnim letovanjima i skupim zimovanjima. I tako iz godine u godinu.
Ne čudi da smo Ezopa “posrbili”, jer je toliko primera ljudi kojima se rad i trud ne isplate. Suprotno lekciji koju smo dobili u detinjstvu, utisak je da u životu bolje prolazi cvrčak nego mrav. Da ipak nije tako, veruje klinički psiholog Ljiljana Varga, koja kaže da na ličnom planu razvoja i samoaktualizacije, “mrav” uvek bolje prolazi, jer mu znanje i iskustvo niko ne može uzeti.
Prema rečima sagovornice “Života plus”, postoje osobe koje će uvek istom parom raditi, jer taj stil nose iz primarne porodice, tako su vaspitani ili im je to deo karaktera.
– Tip mrava će u današnjem vremenu samo doneti odluku da li da rade za sebe ili za drugog poslodavca, ali će uvek biti vredan. Danas smo pretežno vođeni materijalizmom, pa većina ljudi razmišlja šta im se više isplati, odnosno da li im rad donosi dovoljno novca i da li je količina rada ekvivalentna primanjima. Odgovorne i vredne osobe će pre izabrati da osnuju svoju kompaniju, dok oni koji vole “sigurnost”, pre biraju da rade za drugog, odnosno u državnoj instituciji. U tom okruženju, “mravi” obično nisu prihvaćeni ili ih kolege koriste za svoje poslove, a nadređeni samo njima daju zadatke, jer znaju da će jedino tako posao biti urađen – primećuje Varga.
Jasno je onda da se “mravu” takva situacija jednom smuči i da poželi da promeni sredinu i ode tamo gde će se njegov rad ceniti. Nije isključeno ni da onaj ko je bio “cvrčak” u Srbiji, po emigriranju postaje “mrav”. Jer, ne utiče samo vaspitanje i karakter na to da li ćemo leti pevati ili spremati ogrev za zimu. Ima nešto i u sistemu.
– Društvo umnogome utiče na vrednosti koje mlad čovek razvija i kojima se vodi. Još tokom odrastanja, naše ponašanje je usmeravano nagradama i kaznama, pa stoga ovi primeri imaju efekta danas. Funkcioneri koji nemaju više od srednje škole, mogu da zaključe da ne moraju da se trude da bi mnogo postigli, dok osoba sa diplomom fakulteta radi u trafici – kaže psiholog.
Kad je nesposoban, tako mu i treba – govore oni koji ističu da fakultetska diploma nije važna i ne pokazuje kvalitet radnika. Ali, kada taj radnik ode u inostranstvo u potrazi za boljim životom, to isto društvo koje ga je “oteralo”, lamentira nad odlivom mozgova.
– Kada ne postoje jasna pravila i društvene vrednosti, onda je “snalaženje” preporučena osobina. U inostranstvu se jasno zna koje obrazovanje vam je potrebno za neko zanimanje i kakav rad se očekuje od vas za određenu platu. Zato se i naši ljudi bolje pokažu tamo, jer ne kaže se džabe: “Deca vole pravila, deca vole granice”. Još kao deca, voleli smo da znamo šta je dozvoljeno, a šta ne, dokle možemo da se inatimo roditeljima, kada sledi nagrada ili kazna. Kada su pravila jasna, ljudima je lakše i znaju kako da se vladaju – poručuje Varga.
Ne susreću se “cvrčak” i “mrav” samo u poslu. Osobine jednog ili drugog pokazujemo u svakodnevnom životu, kad odlučujemo da li ćemo kupiti haljinu ili štedeti za veš mašinu, da li ćemo ludovati u gradu ili spremati ispit, da li ćemo sedeti po ceo dan ili izaći na trčanje, ma koliko nas mrzelo. Od životinja, koje uživaju u trenutku ne razmišljajući o posledicama, čovek se razlikuje sposobnošću da se odrekne trenutnog zadovoljstva zarad dugoročnijeg.
– U ljudskoj prirodi je da ne trpi frustracije, međutim, to je odlika dece. Socijalizacija i vaspitanje teraju nas da razmišljamo zrelije i dugoročnije. Tipičan primer je uzimanje psihoaktivnih supstanci. Zbog “fleša” prilikom uzimanja heroina, koji traje par minuta, osoba je spremna da se odrekne kompletne ličnosti: kapaciteta, sposobnosti, talenata, potencijala, spoljašnje okoline, porodice i prijatelja – kaže Varga.
STANjE U SRBIJI
U uređenim društvima, u zemljama gde se znaju i poštuju pravila igre, ljudi na vreme razmišljaju o štednji za starost i svom ponašanju, dok manje razvijena društva podstiču razvoj “cvrčak filozofije” i uživanje u kratkoročnim zadovoljstvima, a za 10 godina “ko živ, ko mrtav”.
– U Srbiji se uživa u trenutku, moguće su impulsivne reakcije, jer su nam školstvo i pravosuđe loši. Kazne za počinioce su blage ili se oslobađaju krivice pod sumnjivim okolnostima. Kada kazna nije izrečena na vreme, ni adekvatna prekršaju ili zločinu i dosledna u svakoj situaciji, pojedinci zaključuju da za njih zakoni ne važe, pa mogu da nastave sa tim ponašanjem bez straha od posledica – zaključuje psiholog.
ŽIVOT JE DAR, A MI GA NE CENIMO
Iako bi socijalizacija trebalo da nas nauči da razmišljamo zrelije i dugoročnije, to nije uvek slučaj.
– Većina ljudi nije naučena da uživa u svakom trenutku svog života. Vođeni materijalizmom, zaboravljamo da je život dar. Svaki udah je važan, a cenimo ga tek kad izgubimo zdravlje. Pre ćemo pojesti hamburger, nego što ćemo ispeći meso i napraviti salatu, jer je brže kupiti obrok u kiosku. Sve potrebe želimo da zadovoljimo što pre, brzo živimo, nemamo vremena ni da sa ukućanima da progovorimo nekoliko rečenica – primećuje Ljiljana.
