Neko za ljubimca ima kanarinca, neko ribicu, pudlicu, mačku, ali ne i Elvir Velić iz Dobroševića kod Sarajeva.
On slobodno vreme provodi s Apačem – jastrebom. Pušta ga da leti, da osvaja visine, u slobodu, a onda se ptica velikom brzinom obrušava na Elvirovu ruku, gde je čeka komadić mesa.
Na ruci mu je debela kožna rukavica, a u džepovima komadi mesa. Apač je bio pomalo uznemiren zbog prisustva naše ekipe, ali se brzo privikao.
– Puštat ćemo ga do obližnjih stabala. On će se vraćati po nagradu. Nema potrebe da dalje leti – pojašnjava Elvir, a tišinu razbijaju samo zvukovi zvonca s Apačevih nogu.
Govoreći o sokolarstvu, koje je nepoznanica za većinu u BiH, Velić pojađnjava da je prvenstveno reč o treningu ptica (jastrebovi, sokolovi, orlovi) za lov ili, jednostavno, za druženje s ovim vrsnim grabljivcima, piše Avaz.
Problem je i nedostatak terena za puštanje ptica. Ne mogu se grabljivice puštati u naseljenom da slobodno lete. Šta treba, da ga komšija zbog kokoši ubije motkom? Ali, imamo Igman, Bjelašnicu – dodaje Velić.
Pojašnjava da ptica grabljivica, od deset pokušaja, uhvati plen samo jednom.
– Trenirane ptice nisu zainteresirane da love druge životinje mimo onih na koje su naučene tako da ih domaće životinje ne zanimaju – kažeElvir.
Otkrio nam je da mu je želja da nabavi i orla.
– Pile orla je, zaista, skupo. Cena mu je oko 3.000 evra. Videćemo, ja sam veliki zaljubljenik u ove ptice, najbolje se odmorim posmatrajući njihove fascinantne letačke sposobnosti – dodaje, na kraju, Velić.
