Život na selu nije lak. Tako bar tvrde oni koji tamo žive ili su selo napustili. Ipak, postoji niz jedinstvenih stvari koje stanovnici grada nikada nisu iskusili.
Seoske čari privlače sve brojnije ljubitelje etno – turizma, a srećnici koji imaju rođake na selu, mogu, makar na kratko, da uživaju u preimućstvima seoskog života.
Ne treba im budilnik
Petao u dvorištu kukurikanjem ih budi svako jutro pred zoru. Mnogi bi se složili da petlovi imaju ugrađeni alarm. Kukuriču na svaka dva minuta, u osam ciklusa.
Ako gostujete u selu, ne treba vam podešavanje mobilnog telefona i odlaganje alarma – domaći petao će vam dati priliku da dremnete još četvrt sata.
Znaju šta jedu
Seljaci ne brinu o tome da li je voće prskano jer ga gaje sami ili ih gaji neko koga poznaju.
Seosko domaćinstvo, obično ima svoju leju sa povrćem, a domaćini tačno znaju šta jedu.
Robna razmena je itekako živa, pa se menjaju kruške za šljive, strukovi mladog luka za paradajz, orasi za teglu meda…
Znaju kad je komšijin rođendan
U gradu možete godinama stanovati u zgradi, a da ne znate ko živi u stanu pred vašeg, što je u selu nemoguće. Ljudi su upućeni jedni na druge, a komšija učestvuje, kako u svim radosnim, tako i tužnim porodičnim događajima.
Komšije aktivno pomažu da se spremi svadbeni ručak i slava. Iako kod nas postoji poslovična priča o komšijskoj svađi oko plota, koja završi na sudu i može da traje decenijama, najveći deo srpskih seljaka zna koliko je komšija važan.
Mobe su tradicionalno okupljanje i organizovana pomoć u fizičkim radovima na njivi. Ako je vaš kolega sa posla ili fakulteta, rođen na selu, on će vam spontano ponuditi da dođe i pomogne vam oko krečenja i farbanja stolarije, ili priskoči u pomoć oko spremanja važnog ručka.
Seoska idila
Bez jakog uličnog osvetljenja, neona i reklama, seoske noći su drugačije, a zvezde izgledaju sjajnije. Umesto saobraćajne buke, uspavaće vas zrikavci.
Cepanje drva, miris pokošenog sena, sakupljanje suvaraka u šumi, vatra u ognjištu u hladnim noćima, samo su deo jedinstvenog doživljaja koje samo selo može da pruži.
Kafanske vesti
Ljudi na selu su deo velike zajednice. Tokom poljoprivrednih radova, raštrkani su po njivama, ali se rado okupljaju u lokalnoj kafani. To je berza svih lokalnih vesti.
Bez namere da ulepšavamo stvarnost kad je u pitanju rasprostanjenost personalnih računara u našoj zemlji, činjenica je da ljudi sa selu danas, ukoliko postoji internet veza, mogu komunicirati sa celim svetom. Dakle, u selu je prisutna intenzivna razmena lokalnih, ali i internacionalnih vesti.
Čvrsto na zemlji
Seljaci su, rođenjem, povezani sa životinjama, zemljom i prirodom. Ekološka svest je njima “urođena”. Stanovnici sela drugačije se nose sa nedaćama. Imaju posebnu vrstu psihičke stabilnosti.
Naučili su da jedan grad može da im”potuče” maline ili uništi letinu. Zbog stalnog dodira sa zemljom i sa realnošću, nisu opterećeni iluzijom o nekoj imaginarnoj kontroli jer znaju da je prirodu i vremenske prilike, nemoguće kontrolisati.
Vole iznenadne goste
Ljudi koji žive na selu vole da im neko bane u goste i dočekuju ih uz: „Dobroooodošliiii!”. To je zajednička odlika stanovnika sela na svim kontinentima a jačina njihovog glasa, 40 decibela je veća od jačine glasa stanovnika grada.
Ako izostane srdačni pozdrav, potražite domaćine iza kuće u zadnjem delu dvorišta gde drže živinu, ili u komšiluku. I naravno, pazite na domaćeg psa čuvara. Ako baš želite da se najavite, ponudite rođacima ili prijateljima da pomognete oko spremanja turšije, pečenja rakije ili branja grožđa.
Priuštite sebi da napustite zagađeni grad, i za svoj uloženi rad i vreme, budete nagrađeni teglom ajvara, kiselih paprika sa kupusom… Možda ćete na vojvođanskom salašu, naučiti da mesite čuvenu štrudlu.
Idite na selo u vreme kad se ovce jagnje. Ponudite se domaćinu da odete sa njim na pecanje i uživajte sa celim komšilukom u ribljem paprikašu. Možda će vaše dete imati priliku da vidi tek rođeno tele ili prisustvuje postavljanju na noge malog ždrebeta. To je prizor koji će sigurno pamtiti.
