Slučaj Tobijasa Mekfedena mogao bi da promijeni mnogo toga kada je riječ o javnim Wi-Fi mrežama.
Priča je vrlo jednostavna: Sony je pre nekoliko godina podneo tužbu protiv Nemca Tobijasa Mekfadena, vlasnika prodavnice audio opreme. Razlog? Putem otvorene Wi-Fi mreže, u prodavnici preuzet je sadržaj koji je zaštićen autorskim pravima i na koje vlasništvo polaže isključivo Sony. Nakon brojnih ročišta i povlačenja po sudovima, Mekfaden je uslovno rečeno oslobođen odgovornosti za nastalu štetu u kršenju autorskih prava, kao i piratsko preuzimanje sadržaja. To je bila odluka Evropskog suda pravde, a postoji nekoliko uslova koji su doveli do toga da Nemac neće morati da plati nikakvu odštetu…
On, naime, nije lično pokrenuo prenos sadržaja na koji Sony polaže prava, nije odabrao ili menjao sadržaj, a na kraju nije ni odredio krajnjeg primaoca sadržaja zaštićenog autorskim pravima. Poenta priče je, dakle, da Mekfaden nije kriv i ne može da snosi odgovornost za to što je neko putem njegove otvorene Wi-Fi mreže preuzeo sadržaj koji se tretira kao piratski. Ipak, Nemac će morati da zašti svoju bežičnu mrežu i “detektuje” svakog pojedinca koji se priključuje na njegov Wi-Fi, kako bi isti mogao da snosi odgovornost u slučaju da se ovako nešto ponovi.
Ipak, ova presuda nije važna samo kroz prizmu pojedinca. Bitno je znati da vlasnik otvorene Wi-Fi mreže nije odgovoran za preuzimanje piratskog sadržaja, pa se postavlja objektivno pitanje šta će biti s planom Evropske unije koja bi do 2020. trebalo da obezbedi besplatni, otvoreni Wi-Fi u “svakom gradu i selu”. Ko će biti odgovoran ako se putem takvih otvorenih bežičnih mreža budu preuzimali piratski sadržaji?
