Više od hiljadu banjalučkih osnovaca ove godine će boraviti u školi u prirodi, dok roditeljima i dalje nije jasno zbog čega četiri dana u prirodi plaćaju skoro 400 KM po detetu.
Škola u prirodi organizuje se za učenike četvrtih i petih razreda. Nije obavezna, već direktori škola odlučuju da li će je uvrstiti u godišnji program rada. Oni tvrde da je veoma dobra i korisna za decu, ali i sami priznajuda je prilično skupa.
U Pedagoškom zavodu pojašnjavaju da je svrha četverodnevne škole u prirodi da „utiče na poboljšanje zdravlja, psiho-socijalnog i fizičkog razvoja učenika“.
Program ove škole je osmišljen tako da deca u prirodi uče prirodu i društvo, fizičko vaspitanje, srpski jezik, likovnu i muzičku kulturu.
S druge strane, roditelji se žale da u školama odlučuju da pored Mrakovice i Hajdučkih voda, koje su u blizini Banjaluke, decu vode na Jahorinu i Tjentište, a često i u Srbiju.
Za ovakve izlete izdvajaju od 300 do 400 KM, a oni smatraju da je to previše.
– Svaki roditelj će platiti za svoje dete, ali mi nije jasno koja je svrha tog putovanja osim da nam se izvlače pare. Čini mi se da tu nema ništa od škole u prirodi, već da se radi o nekom kompromisu – rekao je Draško, otac devojčice koja je boravila na Tjentištu.
Iako nadležni tvrde da su pre uvođenja škole u prirodi analizirali smeštajne kapacitete i mogućnosti za njeno organizovanje, činjenica je da i posle osam godina provođenja u celoj Srpskoj postoje samo dva mesta koja iole zadovoljavaju uslove.
– Programe škola u prirodi pišu profesori geografije, a mi ih moramo prilagođavati da deca borave u prirodi i da imaju gde prespavati. S obzirom na to da je nekada u grupi i 500 dece, uslove ispunjavaju samo hoteli na Jahorini i Tjentištu – rekli su u turističkoj agenciji „Unis turs“.
Kako navode, Mrakovica i Hajdučke vode imaju manje od stotinu mesta, pa i ne dolaze u obzir za smeštaj dece, a veći hoteli se nalaze u gradovima, gde nastava u prirodi ne bi imala smisla. Neki hoteli i ne žele da prime đake, jer se plaše štete.
U Republičkom pedagoškom zavodu kažu da nisu analizirali i ispitivali efekte škole u prirodi, a u Ministarstvu prosvete nisu nam ni odgovorili na pitanje o efektima. Anilize su prepuštene školama, koje i organizuju i ugovaraju izlete.
Predsednik Aktiva direktora osnovnih škola Dušan Mišljenović kaže da bi roditelje trebalo više uključiti u odlučivanje o školama u prirodi.
– Mnogo dece putuje u školu prirode u maju i junu, a kapaciteti naših hotela nisu dovoljni da ih smeste sve, zato ih šaljemo na neku dalju lokaciju – kaže Mišljenović.
Deca sa sela ne putuju
Đaci OŠ „Mladen Stojanović“ u Bronzanom Majdanu nikada nisu išli u školu u prirodi, jer im je to, kako kaže direktor, preskupo.
– Naša škola je mala, ne verujem da bismo mogli napuniti jedan autobus. Deca nikada nisu išla ni u školu u prirodi niti na ekskurziju, jedino im organizujemo jednodnevni izlet tokom školske godine – rekao je direktor škole Nenad Mihajlović.
