Evo kako je ljudska mana postala prava životna vrlina
Najnovije israživanje je kašnjenje predstavilo kao optimizam koji ljudi imaju i koji usmeravaju u pravcu sposobnosti da završe sve stvari koje su zacrtali za jako kratko vreme. Zbog toga su srećniji i zdraviji. Evo kako su to dokazali.
Rezultati istraživanja koje je sproveo tim istraživača s Harvarda pokazali su da su ljudi koji uvek kasne srećniji i zdraviji.
Istraživači s Harvarda tvrde da ljudi koji su skloni kašnjenju imaju tendenciju da žive duže, pa samim tim i da budu u boljem raspoloženju.
Razlog kašnjenja ljudi uglavnom nije zloba, niti neka loša namera, već optimizam i visok nivo entuzijazma.
– Mnogi ljudi koji kasne su optimistični i nerealni i to utiče na njihovu percepciju vremena. Zbog preoptimističnog rasporeda mnogi ljudi hronično kasne i veruju da je moguće da stignu da završe sve obaveze čak i kada to nije tako – rekla je Dijana Delonko, autor knjiga iz serije “Never Late Again”.
Foto: Pixabay
Džastin Kreg, psiholog s univerziteta u Njujorku, takođe smatra da je potcenjivanje vremena koje je potrebno za završavanje svih obaveza razlog kašnjenja ljudi.
Istraživači s Harvarda kažu da biti optimističan ustvari znači znači biti srećniji.
– Optimistični ljudi se uvek fokusiraju na pozitivnu stranu stvari, a to podrazumeva produktivniji, kreativniji i opušteniji život – kažu stručnjaci.
Osim toga, rezultati ove studije pokazali su da optimistične osobe, zbog opuštenijeg načina života, doživaljavaju manje stresa. Sve to umanjuje šanse za povišen krvni pritisak i bolesti srca.
Ipak, naučnici naglašavaju da kašnjenje nije društveno prihvatljivo i savetuju da bar pokušate da dođete na vreme na posao ili neki sastanak.
(Telegraf.rs / peacequarters.com)
