Premda se većina stanovništva raduje toplom vremenu i čini se nikad dužem Miholjskom letu, natprosečno toplo vreme za ovo doba godine mnogima uopše ne prija.
Građani svih starosnih grupa žale se na malaksalost, tromost, pospanost, pada im raspoloženje, boli ih glava, osećaju se nekako… čudno. Da je ova pojava aktuelna, potvrdili su nam iz Hitne pomoći, ali naveli da nam težak period tek predstoji.
– Svaka nagla promena temperature teška je za organizam. Menja se vazdušni pritisak, što se automatski odražava i na srčani pritisak, a to predstavlja veliku opasnost za građane, na prvom mestu, za srčane bolesnike. Temperatura od 25 stepeni Celzijusovih u novembru je alarmantna, naročito kada se uzme u obzir da je tome prethodio veći pad temperature – rekli su nam iz Hitne pomoći
Kako su dodali, nove promene vremenskih uslova, koje se mogu očekivati od ponedeljka, biće podjednako opasne.
Prema prognozi vremena, u subotu se očekuje maksimlanih 25 stepeni, u nedelju se temperatura spušta na 22, a u ponedeljak na oko 18 stepeni.
Iako su iz Hitne službe naveli da su hronični bolesnici na prvoj liniji fronta, naglasili su da bi i ostatak stanovništva trebalo da povede više računa o svom zdravlju u predstojećem periodu.
Hitna: Očekujemo da će biti još gore
– Građani su teško podneli skok temperature, ali će teško podneti i pad koji nas očekuje. Očekujemo veći broj poziva i veći broj angioznih bolesnika – ističu u Hitnoj pomoći.
Oni apeluju na građane sa hroničnim oboljenjima da odmaraju i ne izlaze iz kuće bez preke potrebe, dok se vrednosti temperature vazduha ne ustale.
Doktor u Domu zdravlja na Čukarici Dejan Jonev, kao imperativ za hronične bolesnike u narednom periodu naveo je redovno uzimanje terapije, redovne kontrole i zdrav život.
Kako da pomognete sebi
– Zdrava ishrana, dosta tečnosti i odmor su neophodni i zdravom delu stanovništva, kako bi uspešno prebrodili vremenske uslove koji slede – rekao je doktor Jonev, naglašavajući da je za jačanje imuniteta preporučljivo i uzimanje suplemenata i unošenje vitamina i minerala u prirodnim oblicima.
Kako bi se izbegle respiratorne infekcije i prehlade, on je savetovao da građani nastoje da što više vremena provode na svežem vazduhu, da često vetre prostorije, ali i da se oblače skladno vremenskim uslovima.
Ovakvi vremenski uslovi, po svojoj štetnosti za ljudski organizam, mogu se izjednačiti sa natprosečno visokim letnjim temperaturama, ali i prirodnim vremenskim nepogodama, rekli su u Hitnoj pomoći.
