Građani BiH kupuju meso na grame, povrće na komad, ali ih besparica ne sprečava da se zaduže za najnoviji mobilni telefon ili luksuzni automobil.
Podaci o potrošnji u odnosu na standard pokazuju da je većina prosečnih građana spremna da smanji troškove za osnovne životne potrebe kao što su kvalitetnija ishrana, redovna poseta zubaru, ali se za kupovinu najnovijih mobilnih telefona i drugih savremenih uređaja, luksuznih automobila i poroke poput cigareta uvek nađe novca.
Prema podacima Uprave za indirektno oprezivanje, prošle godine na uvoz mobilnih telefona potrošeno je čak 119 miliona KM. Brojke pokazuju da je u BiH oko 3,4 miliona KM korisnika mobilnih telefona, što je skoro jednako broju stanovnika, a neretko domaćinstva imaju po pet mobilnih uređaja.
Na uvoz automobila u zemlju koja je među najsiromašnijima u Evropi otišlo je preko 160 miliona KM, dok je na duvan i cigarete potrošeno preko 150 miliona KM.
Iako veliki broj radnika radi za platu od 500 KM, priznaju da na duvan mesečno potroše preko 100 KM, a da u četvrotočkaše sipaju gorivo za deset KM.
Računica je jasna, prošle godine građani BiH su na luksuz, odnosno na telefone, automobile i cigarete potrošili 429 miliona KM.
Istraživanje Instituta za javno zdravstvo RS pokazuje da jedna trećina stanovnika Srpske povremeno ili stalno puši, dok – poređenja radi – samo jedna petina stanovnika poseti stomatologa u toku godine.
– Zubara u većem procentu posećuje stanovništvo starosti od 18 do 24 godine, te građani sa višim i visokim nivoom obrazovanja – navode u Zavodu.
Tek svaki peti stanovnik redovno kontroliše zdravlje.
Trgovci prehranom svedoče da građani sve ređe kupuju meso na kilogram, dok voće, povrće, jaja i ostale prehrambene proizvode pazare sve češće na komad.
Kada je reč o prioritetima građana, dovoljan je pokazatalj da oko tri miliona građana koristi internet u BiH, dok ih s druge oko 1,4 milion u 21. veku nema priključak za vodu, a svako šesto domaćinstvo se ubraja u kategoriju siromašnih.
S obzirom da prosečna plata od oko 820 KM nije dovoljna ni za polovinu osnovnih životnih troškova jasno je da građani “luksuz” plaćaju podizanjem nenamenskih kredita.
Samo prošle godine građani RS su podigli oko 1,4 milijarde KM potrošačkih kredita, tri puta više nego stambenih. Stručnjaci ocenjuju da građani imaju sirotinjske plate, ali bi da ipak žive svetskim standardom.
– Živimo u potrošačkom društvu u kojem je bitno ono što se vidi. Niko ne vidi šta imate u frižideru, ali najnoviji mobilni telefon svako vidi – kaže sociolog Ljubiša Rokić.
Zato danas, ističe on, imamo veštački privid da se dobro živi, a u suštini svi smo u kreditima do guše.
– Na neracionalne potrošačke navike u velikoj meri utiče agersivni marketing firmi, banaka, koje nas jednostavno teraju da uzimamo stvari koje sebi ne možemo da priuštimo i da se zadužujemo – ističe Rokić.
Kvalitet života određuje ishrana
Sociolog Ljubiša Rokić naglašava da građani često nisu svesni da se kvalitet života ne meri na osnovu toga toga koje automobile voze i da li imaju najnoviji mobitel.
– Kvalitet života se određuje na osnovu kvaliteta ishrane. Nije jedino bitno da imate tri obroka dnevno, da li možete sebi da priuštite zimovanje i letovanje, odlazak u pozorište, kupovinu knjiga i slično – ističe Rokić.
