Posle vlastite sahrane koju su pre pola godine organizovali Dragan i Dragica Marić iz Pojezne kod Dervente, njihov život se potpuno promenio, postali su poznati i popularni u celoj Posavini.
Pripremaju crkveno venčanje koje su propustili na početku bračnog života, osmišljavaju Dragicino krštenje, a Dragan završava autobiografsku knjigu. Sa nama nikada nije dosadno, rekoše Dragica i Dragan srdačno.
O njima je napisano mnogo reportaža, nakon što su u krajem augusta prošle godine pozvali brojnu rodbinu, prijatelje, kompšije i novinare na sopstvenu sahranu.
– To je odjeknulo kao plotun, svi su za nas čuli zahvaljujući novinarima koji su došli u velikom broju. Novine koje su pisale o nama, a ‘EuroBlic’ se prvi odazvao, čuvamo kao najdražu uspomenu. Bilo je i mnogo televizijskih ekipa koje su snimile našu “sahranu” i na tome smo svima zahvalni, svi su od tada naši prijatelji – priča Dragan Marić detaljišući o novim planovima, dok se na tv ekranu smenjuju kadrovi sa zadušne večere, programa na groblju pored skupocenog spomenika i okupljanja zvanica kod kuće.
– Bilo je lepo, sve baš onako kako smo zamislili. Sada vam moram otkriti da sam danima pre ‘sahrane’ bio uzbuđen i zabrinut, strahovao sam da li će sve dobro proći, da se ne osramotimo. Zato noćima pre nisam spavao ali posle sam se apsolutno opustio i prvu noć, kada se narod razišao, a muzika utihla, spavao sam kao mrtav – priseća se Dragan, bivši konobar na brodovima koji je penziju zaradio na Dunavu, u Novom Sadu. U tome gradu, u klubu usamljenih, upoznao je Dragicu koja je bila kuvarica.
Njeni su poreklom iz Krajine, iz Cazina i Velike Kladuše, pa je zato kaže, Pojezna podseća na predele njenoga porekla.
-Ovde sam se preporodila, ništa me ne boli niti smeta. Lepo živimo, ne planiramo još umirati, jer verujemo da u nama još ima života. Sahranu smo organizovali planski, kao sve drugo što radimo, ne hajući mnogo šta će drugi reći i kako će to komentarisati. Naš život je naša briga i zabava- rekla je Dragica. Dragan nas pričom uvodi u nove planove, na venčanje, krštenje i promociju knjige.
– Dragicu ću odvesti u salon u Derventu da je tamo spreme za venčanje, kao pravu damu. Po venčanicu ćemo našom ‘bubom’ ići u Novi Sad, a istog dana, pod šljivom ispred kuće promovisaćemo knjigu. Pozvaćemo i mnoge goste, jer za Boga, kako da nas posle sahranjuju, a da se pre toga nismo venčali i sve druge želje ispunili – zaključuje Dragan, kojega mnogi, na ulici ili u susednim selima prepoznaju i na široko raspituju o “sahrani”.
– Kaže meni zubar u Doboju, Dragane vi ste sada poznatiji od načelnika Dervente, više ste se slikali za tv i novine, nego on. Medicinska sestra, takođe me prepoznala u čekaonici i pozvala da uđem preko veze-iznosi naš domaćin ustupke koje ima zbog iznenadne popularnosti.
– Ma i mene svuda prepoznaju, pitaju, a ja pričam, šta bih drugo. Svakoga ponešto interesuje, a komšije najviše zanima koliko je “sahrana” koštala. I na to imam odgovor, kažem, probajte i vi organizovati isto, kao mi, pa ćete dobiti odgovor na to pitanje – dodaje Dragica.
Ona i tri godine mlađi Dragan ne propuštaju ni ovu priliku da se pohvale svojim bračnim odnosima, razumevanjem i obostranom ljubavlju.
Novi Sad zamenili Pojeznom
Pre poznanstva sa Dragicom, Dragan je imao dva neuspešna braka, a njen prvi suprug, sa kojim ima dva sina je umro.
Njih dvoje su zajednički odlučili da Novi Sad zamene Pojeznom.
-Zavoleli smo se na prvi pogled, a posle penzionisanja, ovde smo došli pre 17. godina, navikli, sredili kuću i okućnicu, živimo srećno i bez velikih briga-ispičala je Dragica pokazujući zid uspomena na kojem su slike Draganovih bivših žena, onda njihova zajednička, posteri FK „Partizan“ i Titova slika.
