Seks s putnicima, uzimanje narkotika na poslu i sklapanje prijateljstava u seks-tamnicama na brodu. Tako izgleda život jednog radnika na kruzeru, bar tako kaže Pol Hajat.
Ovaj dvadesetšestogodišnjak iz Američkog Srednjeg zapada proveo je dve godine na otvorenom moru, radeći kao “osoblje za fitnes i rekreaciju“ na velikoj liniji krstarenja Karibima. To je bio njegov prvi posao, ali i vatreno krštenje.
“Spavao sam samo sa pet putnica, ali ostali su spavali sa gomilom njih“, rekao je Pol za Independent. Gosti bi mu se, kako kaže, redovno udvarali, ponekad se diveći njegovim tetovažama, ponekad bi ga “špijunirali“ na društvenoj mreži Fejsbuk i često su mu otvoreno predlagali seks.
“To se dešava sve vreme. Jednog dana bih bio mladi lični trener joge bogatim sredovečnim ženama, a sledećeg bih bio dečko sa tetovažama na palubi. Dobijam mnogo pažnje“, priča Pol.
On nije imao primedbi o odnosima s putnicima, uprkos tome što je spavanje s gostima ilegalno delo.
“Tamo sam bio zbog iskustva, ne da bih napravio karijeru od toga, tako da sam iskoristio svaku priliku da ispitam šta sve mogu da uradim, a da prođem nekažnjeno“, kaže on i dodaje da je ista situacija za sve radnike na kruzeru koji tamo ne žele da rade celog života. Oni koji žele da napreduju, da izgrade karijeru na kruzeru, su oprezniji.
Hajat ne samo da je imao seksualne odnose s gostima, nego je koristio narkotike, kupovao kanabis i LSD na raznim lukama i unosio ih u brod. Posada bi im uvek proveravala torbe pri ponovnom ulasku na brod, ali Pol kaže da je uvek mogao lepo da ih sakrije.
Narkotike bi koristio u svojoj kabini, na kojoj nema prozora, koja je ispod površine mora, a deleći ih sa strancem, koji je uvek spavao u vrećama u donjem delu (ima više mesta i lakše je za seks) – kako bi skratili sate koje provode na moru, čak i kada bi bili na dužnosti.
“Imao sam običaj da uzimam veće količine droge dok sam radio na brodu“, rekao je i istakao da ne rade svi radnici to.
“Svi ostali na ovom brodu su bili fokusirani na to ko je sa kim spavao i ko se napio na zadnjem delu palube. Mene to nije zanimalo, ja bih se tako osamio i uživao.“
Hajat je bio jedan od zaposlenih kojima je bila dužnost i da pomažu u slučaju hitne evakuacije. To što je osoba koja bi trebalo da vas spasava pod uticajem narkotika je najmanja briga kada naiđete na opasnost, tvrdi Pol i dodaje da je potrebno oko jedan sat da se spusti čamac za spasavanje za vreme nedeljnog treninga.
“A to nije moguće u vremenu za ukrcavanje svih ljudi i zaustavljanja panike. Da stvarno dođe do hitne situacije, to bi bio kraj.“
Smrt je nešto s čime osoblje broda mora da se suoči, kako kaže, kao što je uobičajeno da ljudi umiru na brodu. Nezgode poput onih da neko padne sa broda su veoma retke, na ovom brodu se to nikad nije dogodilo, niti na nekom drugom na kojem rade Polovi prijatelji, ali kaže da “većina ljudi očekuje smrt. Da li bi radije umrli sami kod kuće ili na mestu na kojem su zbrinuti i dobijaju sve što požele?“
Svaki brod ima mrtvačnicu, gde se čuvaju tela preminulih dok ne uđemo u odgovarajuću luku. Ali, to nije jedina “specijalna soba“ ispod palube. Takođe postoji soba za kazne, ili brodski zatvor, na dnu svakog broda.
“Putnici bivaju uhapšeni sve vreme, napijaju se i započinju tuče. Neki od velikih brodova imaju i 4.000 putnika, a ne možete da imate mnogo ljudi u jednom zatvorenom prostoru zajedno sa alkoholom, a da ne očekujete ’vatromete’.“
Hajat takođe navodi i da toga ima i među osobljem, i spominje orgije ispod palube, ali i napijanje gotovo svake večeri (jedan kolega je čak bio i uhapšen na jednom luki u Centralnoj Americi jer ga je policija uhapsila kako pokušava da kupi kokain).
On kaže da se nije toliko družio sa njima, i da je bi više uz kontaktu sa gostima, bilo da je spavao sa VIP-ovcima, bilo da je konzumirao marihuanu sa nekim ljudima na Jamajci, ili se družio sa sfingerima na žurkama takve vrste na brodu, kada se jedna određena prostorija na brodu pretvara u seksualnu tamnicu.
“Nisam im se pridružio, ali sam bio najmlađi na brodu pa su svi pitali mene. Ali oni su zaista zanimljivi ljudi. Sećam se jednog neurohirurga i direktora bolnice na brodu, koji su tada oblačili odela gospodara i roba.“
