Kada je vreme za udaju? Da li je brak uspeh? Da li je to najbolje što devojka može da uradi? Zašto gledamo u prst žena da vidimo jesu li udate? Jedna devojka je dala za mnoge šokantne, a duboko iskrene odgovore u autorskom tekstu u Lola magazinu. Ona se zove Sara Velaga, a ovo je njen pogled na udaju kao životni cilj.
Nakon dugogodišnje veze, usledilo je ono dramatično spuštanje na kolena i otvaranje kutijice sa prstenom unutra. “Draga, želiš li se udati?”. Odgovor da i epilog živeli su srećno do kraja života. Ali, je li to bilo životno postignuće? Odgovor je NE. Pre nego krenete osuđivati i komentarisati, sačekajte malo, razmislite pa onda odlučite. Smatram da to ne spada u nikakvu kategoriju životnih ostvarenja, jer zašto ne slavimo jednako i poslovne uspehe, diplomiranja, ali i druga ostvarenja? Obeleže se ti trenuci, ali dosta skromnije od ovoga u kojem sve vi trebate biti privilegovane, jer ste se udale. Zar je to nešto najbolje što ste postigle u životu?
Jasno mi je zašto je to bilo tako u pedesetima, kada su žene bile uglavnom domaćice i naravno težile ka tome da se udaju i budu nečija žena. Ali, danas, u 21. veku kada su žene uspešne karijeristkinje, nezavisne i samostalne, zar danas da kažemo da je najviše što su mogle udati se? A to nije samo stvar udaje i njene proslave, nego i čitavog lanca događaja ranije. Uvek naglašavamo više emotivni život i privatne odnose žena, uprkos tome što su se ostvarile na drugim poljima. Pitanja poput onoga kad ćeš se udati još uvek imaju i smisla i prostora u društvu u kojem živimo, dok pitanje o karijeri nije pitanje. Zar je ko mislio napredovati?
Međutim, ne mogu se ljutiti na druge, kada i sama to radim. Svaki put gledam prste na ruci ne bih li ugledala prsten i procenila je li žena udata, majka ili “samo radi”. Još uvek je žena prepoznatljiva po prezimenu muškarca više nego po svojoj karijeri i životu. Ne uvek, ali u većini slučajeva. Samo zato što je to dozvolila. Ali po čemu je to brak ostvarenje? Realno za njegovo sklapanje vam ne treba ni mozak ni vozačka dozvola, a ni neke posebne veštine. Dovoljno je imati nekoga ko vas želi oženiti i eto ga. Dok za završetak školovanja, razvoj karijere i opšti uspeh treba sve navedeno.
Ne kažem da bismo trebali omalovažavati brak kao instituciju i govoriti da je nebitan, ali definitivno bismo trebali promeniti perspektivu. Prosto jednostavno. Bez obzira na to što ste pronašle svoju srodnu dušu, rekle da i venčale se, ne zaboravite na uspehe žena koje vas okružuju. One zaslužuju vašu podršku, divljenje i komentare, jer su uspele. Udati se može svako, ali ostati u braku decenijama i ne baš. Zato vas molim da pre nego kažete DA, ostvarite sebe na drugim poljima i budete srećne radi toga. To je životno ostvarenje.
