Porodični ljekari Tami i Endži Čeng pišu za CNN da ova vjerovanja, ne samo da obeshrabruju ljude, već šire dezinformacije koje mogu da vas spriječe u dostizanju željene težine.
Medicinski naučni žurnal identifikovao je najčešće mitove o gojaznosti iz popularnih medija i stručne literature.
Autori su definisali mitove kao opšteprihvaćena verovanja, koja nisu naučno podržana. Da li nas ovi mitovi možda sprečavaju da se efikasno borimo protiv gojaznosti?
Mit 1: Male promene u vašoj ishrani ili vežbanju vode velikim, dugoročnim promenama u težini.
Ova tvrdnja nije tačna. To ne znači da mali, zdravi izbori koje pravite nisu važni. To znači da te male promene jednostavno nisu dovoljne za dostizanje željene težine.
Mit 2: Postavljanje velikih, nedostižnih ciljeva kad pokušavate da izgubite na težini samo vodi frustraciji.
Tami i Andži, koje se prvenstveno bave pomaganjem pacijentima sa gojaznošću, uvek podstiču pacijente da postavljaju sebi željene ciljeve, ma koliko oni zvučali nestvarno. Ne postoji dokaz da postavljanje nedostižnih ciljeva u uspostavljanju željene težine vodi frustraciji. Ako ništa, može samo da vodi ka boljim rezultatima.
Mit 3: Brzo mršavljenje ne vodi vitkoj figuri kao postepeno gubljenje kilograma.
Studije jesu pokazale da je gubljenje velikog broja kilograma na početku (ako ste supermotivisani) povezano sa manjom težinom, na duge staze. Samo još nije dokazano da je “sporo i strpljivo” bolje.
Mit 4: Jedan seksualni odnos sagoreva isto kalorija kao i šetnja od skoro dva kilometara.
U prosečnom seksualnom odnosu (6 minuta), prosečan muškarac u tridesetim sagori samo 20 kalorija. To je samo 14 kalorija više od onih koje izgubimo sedeći i gledajući TV.
Doktorke Tami i Endži Čeng sprovele su malo istraživanje na svojim pacijentima, kako bi utvrdile koliko njih veruje u mitove. Od 300 pacijenata, prosečnih godina 37, većina je verovala i pridržavala se navedenih mitova, nezavisno od njihovih godina, obrazovanja, pola.
One navode da ljudi generalno ne slušaju savete lekara kada je gubljenje težine u pitanju, nego više veruju onome što pročitaju na internetu, ili onome što im kažu prijatelji i porodica, što često dovodi do neuspeha u ostvarivanju željenih rezultata.
